Branič

338

»Б Р А Н И Ч*

тач. 3 грпп. примењује се само на случајеве кад је уговорен рок трајања закупа, а овде тај случај није, јер је тужени без уговореног рока трајања закупа остао у закупном добру четири године". Правда од 18. априла 1938. год. За штете нанесене друштву од стране његових чиновника, чланови управе акционарског друштва не одговарају као јемци. Бивши управник Бановинске штедионице у Смедереву, за време док је вршио ту дужност, извршио је неколико злоупотреба, којима је штедионицу оштетио сумом од преко сто хиљада динара. За ова дела, он је од стране Окружног суда у Смедереву осуђен на казну као и накнаду причињене штете, коју је штедионица делимично наплатила продајући имање осуђеног. За остатак ненаплаћене штете штедионица је подигла тужбу против бивших чланова управног и надзорног одбора, налазећи да су они одговорни за њу, јер нису вршили своју дужност контролисања управниковог рада. По приговору тужених чланова управе, и Окружни и Апелациони суд узели су да је тужбено тражење штедионице застарело, јер је прошло више од три године од дана кад је она сазнала за штету, причињену од бившег управника до подношења тужбе. Ово с тога што је штета и њена величина утврђена вештачким прегледом књига штедионице, који је прочитан на претресу по кривици бившег управника и из тог протокола вештачења штедионица, односно њени претставници могли су да се увере да ли су чланови управног и надзорног одбора вршили своју дужност коју им закон прописује. Зато се као почетак рока застарелости узима дан, кад је изречена кривична пресуда бившем управнику. Зато је штедионица одбијена од тражења. Пресуду Апелационог суда потврдио је и Касациони суд. Околност што штедионица онога дана, кад је донета кривична пресуда, није знала, колико ће се од ове штете наплатити из имовине бив. управника по истој пресуди да би могла за остатак тужити чланове управног и надзорног одбора, по нахођењу Касационог суда, без утицаја је на застарелост тужбеног тражења, пошто обавеза поменутих чланова управе да у смислу чл. 45. и 50. Закона о акционарским друштвима накнаде друштву (штедионици) штету, коју би му нанели неправилним вршењем своје дужности, није јемачка обавеза, нити је условљена немогућношћу наплате од стране одговорног чиновника. Исто тако је без утицаја и околност, што кривична пресуда противу бившег управника није била извршена, јер то није било потребно за сазнање оштећене штедионице о постојању и висини штете. Политика од 18. априла 1939. год. Држава не одговара за накнаду штете ако тужилац једновремено није поред државе тужио и одговорне чиновнике. Тужилац је у својој тужби навео да тужи државу за накнаду штете, коју су му нанели државни органи, погрешно примењујући прописе Закона о чиновницима и Закона о устројству војске и морнарице, услед чега није преведен у виши чин и положај, иако је испунио све законске услове за то. Тужена страна је у свом одговору на тужбу навела да је тужбени захтев неуместан са разлога што је држава правно лице и као таква не може чинити штете, већ могу само њени органи, који одговарају по члану 78. Закона о чиновницима те је тужилац, ако је оштећен, морао да тужи оног чиновника који му је штету учинио, а поред њега државу. Окружни суд за град Београд одбио је тужбени захтев. У образложењу своје пресуде суд наводи: „Тужилачка страна у тужби и на последњој расправи тражила је накнаду штете, коју је неправилним радом противзаконим актима органа управно-административних власти претрпела, и то у томе што јој је неправилно снижен додатак на скупоћу; што је погрешно разврстана; као и због тога, што је имала трошкаве око подношења тужби, молби и тако даље. Овакво тражење тужилачке стране у основи, па следствено и у количини, неумесно је.