Branič

ОБЈЕКАТ ДЕЛА ИЗ § 282 К. 3.

411

принудна средства према оштећеном или се користи разним иеповољним ситуацијама у којима се оштећена страна налази и због тога не чини обљубу слободним пристанком, него је доведена у такав положај да је или принуђена на полно општење или није свесна значаја полног акта (обљуба на душевно болесним и децом — §§ 270 и 273 к. з.) Полни акт поред тога што је најинтимнија лична ствар човекова (због чега треба заштити његову слободу) веома је значајан по здравље и може имати далекосежних последица и по здравље и по морал лица. Зато законодавац забрањује сваки ванбрачни полни акт извршен употребом принудних средстава, или ако оштећена страна није свесна његовог значаја. Другим речима, законодавац у делима насилне обљубе има за циљ да заштити слободу оаредељења аојединаца у иолном акту, забрањујући употребу принудних средстава за придобијање жртве. Ако пак узмемо у вид штетне последице насилне обљубе, онда је ту оно лице над којим се врши полни акт непосредно оштећено: извршен је напад, „атентат" на слободу и интегритет његовог полног живота. Дакле, законодавац ту у првом реду има у виду лице над којим се врши полни акт, јер оно трпи у слободи располагања својим телом. Нема сумње да је заштита полне слободе опште добро, но ипак непосредна штета од насилне обљубе више па^а на жртву него на друштво. Штетна последица насилно дефлорисане девојке непосредно погађа девојку, само посредно друштво. И као што код убиства, телесне озледе, лишења слободе, захонодавац штити интегритет живота и тела поједиица, тако код насилне обљубе штити његов аолни интегритет и аолну слободу. Интерес иоједанаца јг аримаран, а оишти сенундаран: долази у питање само преко појединачног интереса као његов рефлекс. Изоиачење сексуалног задовољења (§§ 285 и 286 к. з.) представља такође социјалну опасност, за разлику од насилне обљубе по друштво непосредну опасност, јер шири рђаве примере разврата, који корумпира здрава полно-морална осећања, чистоту и нормалност сексуалног задовољења. Отуда законодавац то изопачење кажњава без обзира на вољу и брачност лица која га врше. Ту видимо колико наш законодавац полаже на полни живот људи, кад иде једним делом чак у унутрашњу страну полног живота забрањујући противприродно задовољење полног нагана све ако се оно и не врши јавно, а непосредно тангира само лица која у њему учествују. 5 ) Казали смо да држава не мора интервенисати у сваки ванбрачнн живот Отуда кривични законодавац нема интереса за оно полно општење ван брака које се врши са пристанком заинтересованих. Ту се он и ако би хтео не би могао успешно мешати. Сем тога његово мешање не би се могло оправдати са гледишта слободе, због чега он овде остаје неутралан. Али пошто ванбрачни полни живот редовно не служи основном циљу полног

5 ) Види интересантне предлоге г. Чубинског у његовој ,,Криминалној политици" стр. 166—173 по којима дела треба кажњавати само ако су јавно учињена, или искоришћењем малолества или незнања жртве или пак насилно.