Branič

КАД ЋЕ СУД ДОНЕТИ ПРЕСУДУ ЗБОГ ИЗОСГАНКА ТУЖЕНИКА итд. 419

у овом случају од противне стране нису оспорени, — па се је окружни суд правилно и упустио у расправљање и донео ожалбену пресуду." На ову призивну пресуду туженик В. изјавио је пореко адвоктаа ревизију и у истој навео следеће ревизијске разлоге: „Погрешно је правно схватање и првостепеног и призивног суда, да је овде у питању неправедно обогаћење, те да је за ову правну ствар надлежан окружни суд. Напротив овде је у питању ајлук а сви спорови који потичу из уговора о најму, спадају у надлежност среског суда. Суд је пак дужан да у свако доба по дужности води рачуна о надлежности, што у овом случају није чинио... То је пак повод за ревизијски разлог из тач. 4 § 597 Гр. п. п. Пресуда и првостепеног и призивног суда донете су пре него је правна ствар темељно и исцрпно претресена, а наиме пре него је утврђено је ли и колико тужиља могла живећи у кући туженога привредити с обзиром на његове године старости, на њено издржавање у кући туженог и на околност да је из куће туженога удата. Све то имало се утврдити путем вештачења које је суд био дужан наложити без обзира што тужени није дошао на прво рочиште. Те је пресуда донета на непотпуном извиђању, које спречава правилну оцену спорне ствари, а то је повод за ревизијски разлог из тач. 2. § 597. Гр. п. п. Стога тужени предлаже да Касациони као ревизијски суд нападнуту пресуду преиначи и тужбени захтев одбије уз осуду тужиље на плаћање парничних трошкова, у противном пресуду поништи и предмет врати призивном суду на поновно пресуђење. По овој ревизији туженика В., Касациони суд у Београду закључком свога II. Грађ. већа Рев. бр. 1666/38 од 10. XI. 1938. год. уважио је ревизију туженикову, пресуду призивног Апелационог суда од 13 маја 1938 год. Пл. 456/38 укинуо и ствар вратио призивном суду на поновну расправу и одлуку са разлога: „Испитујући пресуду призивног суда у смислу § 598 Гр. п. п. поводом ревизије Касациони суд је нашао: Да се пресуда призивног суда, с обзиром на утврђено чињеничко стање, оснива на погрешној правној оцени спорне ствари — рев. разлог из т. 4 § 597 Гр. п. п. те се ревизијски наводи туженика, којима се упућује на овај ревизијски разлог, појављују као основани. Јер, када је суд утврдио да у конкретном случају постоји неправедно обогаћење туженика на рачун тужиље П. онда је погрешио када је утврђујући висину овог обогаћења ценио само привредну моћ тужиљину за време, док је била код туженика, већ је био дужан да утврди колико се тужени стварно обогатио на рачун тужиље, односно колико износи разлика између онога што је тужиља за то време потрошила од онога што је привредила, јер тај вишак стварно за тужиоца претставља обогаћење — § 902 Г. з. Због изложеног, Касациони суд је уважио ревизију туженика али како не постаје погребне чињенице на којима би се по правилној оцени могла засновати пресуда овога суда а наиме, колико износи тај вишак, који за туженика претставља обогаћење, што је потребно, да суд утврди путем саслушања странака ако других