Branič

440

„Б Р А Н И Ч"

Међутим оправдање ревизије, које је државни тужилац поднео под Кзп. 618-8/32, не садржи ревизионе наводе о повреди материјалног закона из тач. 3 § 337 ксп., јер није у питању повреда закона из § 65 кз. која искључује могућност условног кажњавања, пошто казна у конкретном случају не прелази 6 месеци строгог затвора, нити једну годину затвора, а није ни новчана; нити је случај да је кривично дело кажњиво по закону 0 сузбијању злоупотреба у службеној дужности. Како је овде други случај о примени условне осуде из § 65 кз. коју је окр. суд применио, то ревизиони наводи не упућују на ревизију; јер пресудом није повређен формални или материјални закон — § 335 кп., већ исти садрже све елементе правног лека — призива из § 332 ксп., пошто одлука суда о казни обухвата према § 332 од. II ксп. и одлуку суда о условној осуди. Па како оправдање ревизије држав. тужиоца садржи само призивне наводе, то је изјављена ревизија остала неоправдана, коју је окружни суд требао у смислу § 341 тач. 2 ксп., да одбаци. Но, како је окружни суд то пропустио да учини, то је Касациони суд исту одбацио на основу § 345 тач. 1 у вези § 341 т. 1 ксц.". Пропис § 151 Зак. о шумама има се применити само у случају кад је кривична радња — сеча дрва извршена у каквој шуми, а не и на њиви приватног тужиоца. (Решење Касационог суда у Београду од 4 септембра 1933 године Кно. 98). М. Р. из Великог Села поднео је тужбу Среском суду у Лозници, против Љ. Б. из Великог Села за то: што му је на дан 7 и 8 марта 1933 године на самовластан начин ушао у земљиште звано „Бара" и исекао више од 40 комада врба, које су биле посађене на овом имању и молио суд да кривца осуди — казни за учињену кривицу и да му причињену штету плати по процени заклетих вештака. Срески суд по извршеном увиђају нашао је, да посечени пањеви по овој горосечи износе испод 10 см. на пању, те је у смислу § 167 Зак. о шумама доставио цео предмет начелнику среском на даљи поступак, налазећи да у радњи окрив. стоји дело безправне горосече из § 151 Зак. о шумама, које спада у надлежност управних власти по § 167 Зак. о шумама, пошто су посечена дрвета испод 10 см., а не дело из § 365 одељак 1 кз. јер овај пропис говори о уништењу туђих ствари или чињењу неупотребљивом. Краљ. банска управа у Сарајеву, одбила је од себе надлежност, налазећи да у конкретном случају нема места примени § 151 Зак. о шумама, јер закон о шумама има се применити само на државне и недржавне шуме § 1 Закона о шумама, а како ово дело није почињено у шуми него на њиви тужиочевој и безправно посечено је око 40 врба, то се овде појављује дело из § 365 крив. закона. Узимајући у расматрање појављени сукоб о надлежности између судске и управне власти, а на основу § 104 Зак. о уређењу редовних судова, Касациони суд налази, да не стоје разлози Среског суда у Лозници, са којих је одбио надлежност од себе у овом кривичном предмету, јер у радњи опт. Љ. с обзиром да су посечене врбе на њиви приватног тужиоца а не у каквој шуми — не може стајати дело из § 161 Зак. о шумама па да би за суђење по истом била надлежна управна власт у смислу § 167 пом. зак., већ с обзиром на саму радњу извршења и на објекат кривичног дела у конкретном случају могло би бити речи само о делу крађе из § 314 крив. зак. или делу оштећења туђих ствари из § 365 кз., а за поступак по овим делима надлежна је судска а не управна власт. Заблуда у личности, ерор ин персонам, ни уколико не може утицати на саму правну квалификацију кривичне радње, пошто је и у оваквом случају код учиниоца умишљај управљен на лишење живота, дакле на повреду једног правно заштићеног добра, — живота. (Решење Касационог суда у Београду од 8 фебруара 1934 г. Кре. 32/34). У кривичном предмету противу Р. Р. због дела из § 167 од. I кр. зак. Окружни суд у Чачку пресудом својом од 8 фебруара 1934 год. Кзп.