Branič

442

„Б Р А Н И Ч"

Према томе, како би се дело тужиочево које се указује напред наведеним инкриминисаним изразима имало квалификовати по § 319 кз. које се гони по службеној дужности, то је првостепени суд био дужан да одложи поступак по кривици опт. Др. Ј. по делу клевете, па да у смислу § 89 скп. учини пријаву државном тужиоцу ради покретања поступка према приватном тужиоцу Др. П. због дела из § 319 кз. Тек по дозошењу извршне одлуке од стране суда иадлежног по овом делу и § 319 кз. могао би срески суд пустити поново у ток предмет ове кривице опт. Др. Ј. и по оцени извршне судске одлуке по делу утаје донети своју одлуку о постојању дела клевете. Како суд није поступио према наређењу § 311 од. II кз. нити предузео потребне кораке да се донесе правоснажна одлука по делу утаје из § 319 кз., према тужиоцу Др. П., коју би њмао да узме у оцену при раправљању питања о постојању клевете за коју је Др. Ј. оптужен, и ако је био дужан да то учини по службеној дужности, то је повређен закон у пропису § 311 од. II крив. зак.". Пропис § 24 Крив. зак. дозвољава нужну одбраиу ради одбране сваког правног добра, па и кад је у иитању телесни интегритет односно здравље, под условом да буду испуњени сви реквизити за постојање нужне одбране. (Решење Касационог суда у Београду од 22 августа 1934 гор. Кре. 544/2). У кривичном предмету покренутом противу Н. Ч. и Н. Г., због дела из § 178 т. 2 послед. одељак крив. зак., Окружни суд за град Београд, пресудом својом од 5 маја 1934 год. Кзп. 4395/33, огласио је опт. Н. Ч. кривим, зато што је 23 новембра 1933 год. у Београду мотком ударио по глави С. Ћ. и том приликом повредио му десну чеону кост и темељну кост тако да је настао раскид горње гране средње мождане артерије што је проузроковало излив крви у лобањичку дупљу и гнојаво запалење неких можданица с десне стране, те је 28 новембра 1933 год. непосредно услед тога наступила и смрт покојног С. Ћ., — дакле другог тако телесно повредио да је услед те повреде било опасности по живот повређеника који је од ових повреда и умро, чиме је учинио злочин против живота и тела из § 178 тач. 2 послед. одељак кр. зак.; па га је за ово дело осудио на две године робије. Ценећи одбрану оптуженика, окр. суд у својим разлозима наводи: „да није могао усвојити одбрану опт. Чулина, да је дело извршио у нужној одбрани са разлога, што је пок. Ћосић према исказима сведока имао намеру да се туче са опт. Чулином, а не да опт. Чулин и Грцића туче озбиљно". Касациони суд у Београду, решењем својим од 22 августа 1934 год. Кре. 544/2, уважио је ревизију опт. Николе а пресуду окр. суда на основу § 346 т. 2 ксп. поништио и ствар упутио на нов претрес са разлога: „Узимајући у оцену ревизионе наводе браниоца опт. Николе, да суд није право ценио утврђене околности, јер би у конкретном случају утврдио да је ударио у одбрани свога живота и живота свога друга, дакле у нужној одбрани, те његово дело није противправно, — Касациони суд је нашао, да ови ревизиони наводи упућују на повреду формалног закона из т. 6 § 336 ксп., па обзиром на ову констатацију, налази да је ревизија основана. Ово стога, што је одлука суда, да ли је опт. Чулин, деловао у нужној одбрани остала непотпуна и нејасна. Тако суд ценећи одбрану опт. Чулина наводи: „да суд није могао усвојити одбрану опт. Чулина, да је дело извршио у нужној одбрани са разлога што је пок. Ћосић према исказима поменутих сведока имао намеру да се туче са опт. Чулићем, а не да опт. Чулина и Грцића туче озбиљно... итд." из чега би се могло извести да ирвостепени суд сматра да је нужна одбрана дозвољена у одбрани живота, или кад је у питању каква тешка повреда а не и кад је у гмтању каква мања повреда. Такво би схватање било противно одредби § 24 кр. зак., који дозвољава нужну одбрану ради одбране сваког правног добра, те према томе и кад је у питању телесни интегритет односно здравље, разуме се ако су испуњени сви реквизити за постојање нужне одбране. Али се не тражи да та туча буде тешка већ само да постоји такав напад, који угрожава тело и здравље. Дотле ценећи