Branič

444

,Б Р А Н И Ч'

ријалног закона из § 337 т. 2 ксп. у томе, што је суд погрешно нашао да у његовој радњи стоји дело за које је осуђен, пошто утају није извршио при вршењу поверене му дужности, те у његовој радњи може бити речи само о утаји из § 318 кз., — Касациони суд је нашас*, да је ревизија иеоснована. Ово стога, што је окр. суд према чињеничком стању утврђеном на главном претресу, радњу опт. Раденка правилно квалификовао као дело утаје из § 319 кз. о чему је суд у разлозима своје пресуде у смислу § 293 ксп. изнео потребно образложење, које искључује ревизионе наводе о постојању дела из § 318 кз. Ово у толико пре, што је за постојање дела утаје из § 319 кз. битно то да је утају учинио државни службеник вршећи јавну службу, што је овде случај, јер је оптуженик као деловођа општински, примио новац да преда општинској каси, а не тражи се и да му је блага ничка служба била поверена. Са ових разлога, а на основу § 345 тач. 2 ксп. Касациони суд је одбацио ревизију". Кад суд врши ублажавање казне по § 71 тач. 4 крив. зак., онда казну оптуженику не моше спустити испод минимума који овај законски пропис предвиђа. (Пресуда Касационог суда у Београду од 3 октобра 1934 године Кре. 580). У кривчном предмету противу С. Б., због дела из § 128 од. I крив. зак. Окружни суд у Крушевцу, пресудом својом од 11 маја 1934 год. Кзп. 197, огласио је оптуженог С. Б. кривим, зато што је 25 октобра 1932 год. ка сеоском путу када је од општинског служитеља А. А. био позван да дође у општину ради наплате порезе В. К. чије је грожђе и било, овога спречио у вршењу службене дужности на тај начин, што га је тада ударио по левом рамену, те је овим својим поступком учинио кривично дело из § 128 од. I кр. зак., те га суд осуђује, с обзиром на §§ 70, 71ј 72 и 131 крив. зак., на седам дана затвора, која ће му се казна рачунати од дана лишења слободе. По изјављеној ревизији од стране државног тужиоца, Касациони суд по одржаном јавном претресу, пресудом својом од 3 октобра 1934 год. Кре. 580 уважио је ревизију државног тужиоца, пресуду Окр. суда на основу § 350 т. 5 ксп. поништио у погледу примене § 71 т. 4 крив. зак. и опт. С. П. за напред цитирано дело изрекао казну од месец дана условно по § 65 кз., са разлога: „Узимајући у оцену ревизионе наводе државног тужиоца, да окр. суд ни у ком случају није овлашћен у смислу § 71 т. 4 кз. да силази испод овде предвиђеног минимума од месец дана и да изрече казну од 7 дана затвора, — Касациони суд је нашао, да је ревизија основана, и ако је државни тужилац исту изјавио као призив, пошто иста по својој садржини обухвата ревизионе наводе о повреди материјалног закона из § 337 т 3 ксп. Окружни суд ублажавајући оптуженику казну за кривично дело из § 128 од. I кз. применом прописа § 71 т. 4 крив. зак. повредио је пропис материјалног закона из § 337 т. 3 кз. Пропис § 128 од. I кз. који се ставља на терет оптуженику, предвиђа алтернативну казну робије или заточења до пет година. И кад је Окр. суд применом прописа § 74 кз. пошао од блаже казне заточења и оптуженику изрекао казну затвора, онда по § 71 т. 4 крив. зак. примењујући овај пропис и вршећи ублажавање казне, није могао изрећи мању казну испод минимума од месец дана затвора, који предвиђа § 71 т. 4 кз. у случају кад се место заточења изриче затвор, а који је случај овде. Са ових разлога, Касациони суд је уважио ревизију држ. тужиоца, пресуду окр. суда на основу § 350 т. 5 ксп. поништио и изрекао своју пресуду цитирану у диспозитиву. Касациони суд је према оптуженику применио пропис § 65 кз. о условној осуди, узимајући у обзир досадањи живот оптуженика — а и његово признање, то са основом може очекивати да ће се осуђеник у будућности и без извршења осуде уздржати од вршења кривичних дела".