Branič

ИЗ ПЕНЗИОНОГ ФОНДА

463

Упоређујући мишљење нашег стручњака са мишљењима која су тфуги стручњаци дали осталим фондовима, види се да се ова мишљења потпуно слажу, па би према томе и наше измене Правила морале да буду сагласне са изменама осталих фондова, како смо те измене раније изложили а нарочито са изменама Љубљанског Пензионог фонда. Међутим, ми налазимо да онако радикалне измене, какве је усвојио Љубљански Пензиони фонд, нису, код нас потребне. Раније смо изложили да је Љубљански Пензиони фонд продужио уплату од 25 на 30 година и повисио граничну старост на 70 година; почетну старачку ренту снизио на 2,4 пута од улога, а удовичку ренту снизио на 60 % старачке ренте. Оваква измена код Љубљанског Пензионог фонда разумљива је само зато;, што је овај Фонд, као и сви други Фондови, до сада плаћао много веће ренте и у свему био повољнији од нашег Фонда, док смо ми још у 1932 год. извршили знатно смањивање, и тиме се више приближили стварној математичкој основи, па се овим изменама не морају толико смањивати права чланова као што то сада чини Љубљански Пеизиони фонд. Главну тенжоћу претставља питање инвалидне ренте, на коју према мгтематичким основама треба да иде 60% од укупних улога. Према досадашњем искуству инвалидна рента не претставља тако велики терет, какав се по математичкој основи налази, али ако се инвалидна рента предвиди као ираво чланова. онда се самим тич мора створити онолика резерва колика се по математичким огновама тражи. Упоређујући сгатистике инвалидне ренте код свих Фондова ми налазимо да висина ове ренте ни V ксм случају неће прећи сталну суму од 2000 динара месечно што претставља 3—4% од укупиих улога. Одвајајући од улога 3% и уносећи у Потпорни фонд обезбедила би се чланОвима довољна инвалиднина, али би опа инвалиднина била факултативна, а не облигаторна. На тај начин, Фонд не би морао да има пуно покриће резерве премије за инвалиднину, јер ова није облигаторна. У овом циљу, као што се из предлога за измену Правила види, предлажемо образовање Потпорног фонда, који ће имати могућност да помаже чланове и у другим невољама, а ие само у случају инвалидитета. Из извештаја стручњака види се да је он предложио три солуције. Али, пошто су ове солуције дате без обзира на оснивање Потпорног фонда у који се уноси 3% од улога, то је Управа затражила од стручњака накнадно мишљење у вези са овим. Ово мишљење Фонд је добио и оно гласи: Да се старачка рента стиче по навршених 20 годииа чланства и улагања у Фонд, али не пре навршене 65-те године старости. На тај начин ренту у 6-5 години старости стекли би само они чланови, којји су већ 20 година непрекидно улагали у Фонд, док би ову ренту остали чланови слицали по навршених 20 година плаћања, а најкасније по навршених 70 година старости. 7 марта 1939 год. Београд С поштовањем, Б. Брзаковић, с. р." На основу мишљења стручњака Управа је израдила предлог за измену Правила и поднела га VIII редовној скупштини чланова Пензионог фонда на решавање. II ЗАПИСНИК VIII редовне скупштине чланова Пензионог фонда Адвокатских комора у Београду, Скопљу и Подгорици из Београда одржане 23 априла 1939 год. у сали зграде Пензионог фонда, Дечанска ул. бр. 13 у Београду Претседник Никола Распоповић отвара скупштину у 9.45 час. и позива скупштину да ода пошту умрлом Манојлу-Маши Николићу, бив. адв. који је својим тестаментом оставио Фонду 250.000.— динара и скупштина се одазива: Слава му. По овлашћењу скупштине претседник кандидује за овераче записника: Димитрија Крчевинца, Луку Пешића и Радомира Стоиловића, што скупштина усваја.