Branič

464

,Б Р А Н И Ч*

Скупштина одлучује да се не читају извештаји Управног и Надзорног одбора, пошто су одштампани, и скупштина их усваја и издаје разрешницу Управном и Надзорном одбору за рад и рачуне у 1938 години. Скуиштина једногласно усваја предложени предрачун — буџет за 1939 годину. Прелазећи на тачку 5 дневнога реда: предлог Управног одбора о измени и допуни правила, претседник по жељи скупштине даје мотиве и објашњења зашто је и како дошло до овога предлога за измену правила. Скупштина одлучује да се о предлогу дискутује прво у начелу па тек ако се предлог у начелу прими да се приступи претресу о појединостима. Г. Арса Стаменковић противан је овим изменама јер сматра да је стање фонда врло добро с обзиром на резултат показан и у прошлогодишњем билансу и да ие постоји бојазан управе да би фонд могао бити исцрпен. Г. П. Вучковић налази да није тачан навод управе у извештају, да је управа овај предлог за измену правила морала учинити с обзиром на прописе Уредбе о надзору над осигуравајућим установама и правилник Министарства трговине па цитира како гласи тач. в) чл. 6 правилника. Сматра, да се права старијих чланова сувише смањују с обзиром на стање фонда, Претседник побија наводе г. Вучковића и цитира чл. 27 Правилника према коме су Пензиони фондови обавезни — дакле морају, да поднесу предлог за измену правила ако се утврди да стање фонда не одговара обавезама фонда. Ово стање утврђено је како извештајем и контролом саме управе тако и стручњачким мишљењем које је у извештају штампано. Г. Тодор Поповић сматра да је управа поступала несоцијално јер је дужност свих чланова да поднесу жртве за своје старије колеге. Сматра да скупштина не може дирати у стечена права чланова јер су се чланови уписали у фонд по ранијим правилима, која за њих једино важе. Мисли да је управа сувише предострожна али да није у праву јер није наступио никакав случај опасности по фонд, а кад буде то наступило онда ће овакве измене бити оправдане. Г. Павле Тодоровић сматра да не могу постојати стечена права јер је ово узајамно осигурање и да права чланова према фонду морају бити одређена према стању фонда. Не може фонд плаћати оно што нема јер фонд нема никаква друга средства осим чланарине. Г. Д. Стојадиновић противан је у начелу предлогу са разлога који су од осталих говорника наведени а и због тога што је вештачко мишљење дао само један вештак па сматра да треба предлог одложити и узети мишљење још од најмање једног вештака. Г. Арса Стаменковић позива се на последњи биланс из кога се види да је фонд прошле године имао 720,000.— динара добити, као и на износ камате из чега се види да је фонд пласирао своју готовину са 8% док су у основи математичкој приходи предвиђени са 5% па само из овог вишка прихода фонд има преко 200.000.— динара више прихода него што је по математичкој основи потребно. Према овоме сматра да измене нису потребне. Г. Милан Марјановић сматра да се управа при доношењу ових измена није толико руководила стварном потребом већ жељом да задовољи млађе чланове како би приступили фонду. Сматра, да млађи нису у праву што нападају старије чланове и да ове измене неће ипак' привући млађе чланове да се упишу у фонд. Сматра, да млађи чланови морају показати већи степен социјалности и самоодрицања у интересу целог адвокатског реда. Противан је у начелу измени правила. Г. Петар Вучковић пита да ли је управи познато поступање коморе према неуредним члановима и да ли је управа вољна да тражи егзекуцију неплаћене чланарине од оних чланова који нису платили. Сматра, да би оваквом наплатом стање фонда било толико побољшано да ове измене не би уопште биле потребне. Претседник објашњава да му је познато поступање Адвокатске коморе^ али сматра да се обезбеђење чланова не може вршити путем егзекуције. Према досадањем искуству егзекуција није ефикасна јер је од тражених 300.000.— динара дужне чланарине наплаћено око 6%.