Branič

ОБЈЕКАТ ДЕЛА ИЗ § 282 К. 3.

409

особиту пажњу. Уопште се не поставља питање потребе, него само граница интервенције државе путем права, специјално путем кривичног права у морални поредак, нарочито она ; који се тиче полне сфере. У моралној сфери право има своју, обзиром могућности и целисходности, одређену } ; логу. Ипак можемо казати да је тенденција савременог права да се све више „етизира" тражећи погодан начин интервенције у области морала, водећи рачуна о могућности и успешности интервенције као и, што је најважније, принципу слободе као једном од основних елемената либералистичког поретка. 2 ) Кад је реч о потреби интервенције кривичног права у полноморалну сферу одлучна су два момента: особеност полног живота и његова важност, како са гледишта појединаца, тако и у скупу, са гледишта заједнице. Иако се не морамо сложити са Фројдом, да је полни нагон основни, скоро искључиви мотор човековог живота, не можемо ни спорити да он спада у најјаче и најдубље нагоне који сусрасли са биолошком (психофизиолошком) природом човека. У полном животу стичу се човекова најјача и најинтимнија оживљавања: ту човек тежи да задовољи свој најјачи природни нагон за размкожавањем (рађањем), у коме види неко продужење своје врсте, такође и најинтензивнија осећања задовољства (НћЈсЗо зехиаНз). Са гледишта заједнице пак полни живот људи представља прве биолошке основе размножавања заједнице, тиме и њеног продужења. Ту се ради управо о егзисшенцним основима заједнице, услед чега она никако не сме остати индиферентна према полном животу појединаца, него се мора трудити, да свима средствима, дакле и кривичним правом, утиче на одстрањење свих узрока који би угрожавали здравом полном животу: оном животу који најбоље ујемчава развиће заједнице физички и психички здравим елементима. Особеност полног живота људи састоји се у његовој субјективности и даскретности: он за човека представља нешто најличкије, а проводи се врло дискретно, на начин за спољашни свет тешко докучив. И док важност полног живота налаже потребу што веће интерзенције државе у општем интересу, дотле његова особеност налаже ограничење интервенције у индивидуалном интересу слободе. Ту се полази од основне мисли да због субјективне и дискретне природе полног живота треба ставити појединцу што потпунију слободу у полној сфери. Одбацујући под утицајем цркве створено средњовековно мешање у унутрашње биће полног живота, 8 ) право се меша више мање само у његове

*) Уп. Вего1гћетег: буз1ет <Јег Кесћ!з- ипсЗ ШМбћаШрћПоборћЈе, В<3. III § 27. где писац тврди да историја показује тенденцију „етизирања" целокупног права. Етички провиђено право је владавина права са искључењем лоробљавања, са чувањем слободе онога над којима се влада, Детаљније види наше дело: „Мотив и његов значај у кривичном праву и југословенском кривичном законику" — § 15. 3 ) Уп. Ваг1о1отаи$: 01е зодеп. ЗШНсћкеИ5б!гаНа(еп 2. 25. 5. 123. где он вели да се некада мислило да цео полни нагон и полни саобраћај треба ставити под надзор законодавства. О томе се бавило нарочито канонско законозавство. Казнио се сваки ванбрачни саобраћај, чак се регулисао брачни саобраћај. Каролина предвиђа смртну казну за бигамију јер је брак имао сакраментални карактер. Такође је предвиђена смртна казна за прељубу.