Branič

УМЕСТО ЗАКОНА — УРЕДБЕ О СУДИЈАМА

511

помућеност услед алкохола код судије квалификује као неуредност, а само тотална пијаност као дисциплински преступ, иако оба та стања једнако штете углед сваког судије. Уредба уводи и нов појам дисциплинских преступа „тешке природе", који је сувише нејасан и релативан, те отвара врата огромним неједнакостима при примени. У такве дисциплинске преступе тешке природе убраја се и случај „ако је судија кроз три узастопне године слабо оцењен". Из тога произлази да судија може бити слабо оцењен сваке друге године па ипак да задржи своје достојанство чувара правде, који ни по Уставу ни по законима, никоме не одговара за своја погрешна схватања. Међутим у оваквим случајевима имамо доказ тоталне неспособности судије, те је отпуштање или пензионисање сасвим логична мера, без икаквог дисциплинског поступка. У § 8 Уредба ипак доноси један значајан и дуго очекивани новум: као дисциплински преступ инкриминише се свако судијино партијско деловање, партијска агитација, подређивање функције партијским сврхама и томе слично. Диктаторски закон бежао је далеко од овакве логичне одредбе. Судијска сталност била је чак и укинута како би се од судије створио партизан. А нова уредба у том погледу ипак чини датум који ће наше правосуђе излечити од многих рак рана — ако добро правило не остане мртво слово на хартији. 7 ) Кад се у обзир узму многе слабе стране прве, а извесни недостаци друге уредбе, онда остаје једино решење: судијско питање од којега зависи правда и законитост, треба расправити законом а не уредбама. При најхитнијој изради новог закона, треба тражити помоћ и мишљење свих позваних правних фактора, а ни у ком случају пројекте припремати у највећој тајности, као што је до сада рађено. Изненађења у законодавству могу бити оправдана само онда, када се дају савршени прописи, али никад у случају када противу таквих прописа устају сви правнички редови и када ти прописи носе сва обележја слабог закона од 6. I. 1929. год. 7 ) Истина је да у једној држави где постоји здраво политичко стање нема разлога судију лишавати партијског рада. Али је истина и то да у државама са нездравим политичким стањем где се преко јавних функција стичу каријере и испољавају најситнији партијски инстинкти, судијино партизаиство има најфаталније последице не само по њихов углед, већ и по правосуђе. Партизанство је било разлог да старешина једног суда у Нишу на челу неодговорне руље физички напада црквеку литију, свештенике и света знамења православне цркве, за коју главе његових предака почивају у Ћеле Кули. ГТартизанство је узрок да су високи сутски фуикционери, као што је случај вишег држ. тужиоца у Подгорици, заборављали на своју функцију, а ишли од села до села, како би преко те функције партији стварали гласове и смртне људе оглашавали за полубогове. Партизанство је узрок да је један судија од реонског партијског одбора, иако о квалификацијама таквог одбора не постоји сумња, тражио уверење о партијској припадности да би исто код Министра правде употребио ради постављења у нашем највећем суду. Случајеви далеко гори низали би се у недоглед, иако су све то изузетци у судијском реду, који нико тако жустро није нападао као сами судије. Ог. Радоје Вукчевик