Branič

ПОРЕСКА РЕФОРМА И АДВОКАТИ

обвезника, као што су н. пр. амортизација намештаја и уређаја, отпие ненаплативих потраживања и других губитака итд. Уверени у то, да ее адвокатски ред овом одредбом није хтео ставити у неповољнији положај од осталих пореских обвезника; као и у то, да тежња и тенденција уредбодавца није била та да се код адвоката, чије су основице најмање 100.000— динара, основни порез обрачунава са 12%, о чему ће касније бити речи, мислимо да смо у праву кбд тврдимо да адвокати, и под условима из тач. 2 чл. 53а Закона, нису порески обвезници из чл. 53а Закона и налазимо, да се ова законска одредба на њих уопште не односи. Свако друго тумачење па ма оно било и из побуда чисто фискалних, било би неоправдано и неправично, јер се ке може допустити да се адвокатура као самостално занимање јавног гшретка претвори у чисто тековинско предузеће и радњу, чија се делатност састоји у производњи, преради и размени добара. И са прописом чл. 53а Закона адвокатура остаје „Самостално занимање" односно „занимање јавног поретка" чија се делатност састојн само у пружању услуга, а не предузеће и радња за продају и фактурисање памети. Истина одреба чл. 53а Правилника од 2 јануара 1940 године одступа од изворне Уредбе и противно овој предвиђа, да су „по тач. 2 чл. 53а Закона дужни да воде пословне књиге сви ебвезмици из I групе чл. 42 Закона", под условима у овом пропису Уредбе предвиђеним, али ми налазимо да је овакво тумачење чл. 53а Закона погрешно и нротивно Уредби. Нова одредба чл. 53а Закона не говори о „нореским обвезницима" већ о „предузећима н радњама", а адвокатура, како смо то већ нагласили, није ни предузеће ни радња и ако је сврстана у прву групу чл. 42 Закона, те оно тумачење ове одредбе проведено кроз Правилник Оделења порезе не може бити меродавно, пошто је у очигледној супротности са Уредбом. в) Трећа важна и осетна измена закона на штету адвоката је она из § 13 Уредбе, којом је измењен и допуњен чл. 59/1 Закона о непосредним порезима. Он садржи прво измену пореске стопе за основни порез, друго измену пореских стопа за допунски порез и треће увођење тако званог минималног пореза. Прве две измене важне су и значајне зато, што оне осетно и непосредно повећавају порез течевине а посредно и прирезе и специјални допринос народне одбране, с обзиром на Уредбу о изменама и допунама одредбе § 19 Фин. закона за 1939/40 год. о специјалном доприносу. Трећа измена по којој се порез течевине има платити у висини минималног пореза и онда, кад се ништа не заради, код адвоката не може уопште доћи до изражаја. По овим изменама и допунама основни порез адвоката, који је до сада износио 8% од установљене пореске основице, сада износи 10%. Ако се пак претпостави да се одредба чл. 53а Закона о вођењу пословних књига односи и на адвокате, каква се тенденција јавља код Оделења порезе с обзиром на чл. 53а правилника, онда се за овакве адвокате пореска стопа основног пореза пење на 12%. Напред смо изложили наше становиште