Branič

46

.Б Р А Н И Ч"

му налаже Закон о државном рачуноводству, па тек ако буде одбијен у ноступку пред управннм властима, онда би могао тражити осуду државе у редовном спору. На све ово Касациони суд у изнетој одлуци каже: кад заступинк државе призна тужбени захтев, онда отпада примена Закона о државном рачуноводству, јер прописи овога закона и немају други циљ него да се утврди да ли је потраживање појединца у основи и количини оправдано. Питање је међутим примене једног формалног закона, а на име пред којом ће се влашћу предходно утврђивати исправност тражбине. Само признање у спору има једино тај значај, да не треба доказивати чињенице које су признате. — § 362 гр. п. п. У овом случају дакле не би требало доказивати да ли дуг постоји и да ли износи онолико колико се тужбом тврди, али да ли је тај дуг могао бити утужен — то је одвојено питање. Претпоставимо ли, да је дуг оспорен и у основи и у количини, тужбено тражење не би могло бити само због тога одбијено, јер ако је тужба дозвољена, она је допуштена без обзира на признање. Ако би дакле тужбено тражење било оспорено, не би се ни тада могао усвојити приговор да је тужилац био дужан да претходно пред управном влашћу у смислу прописа Закона о државном рачуноводству затражи исплату, јер, непризнавање тужбеног захтева има за последицу да се утврђују прво чињенице на којима се тужба заснива, па онда да се утврди уколико тужбени захтев има основа у материјалном праву, али само оспоравање тужбеног захтева или његово признање, по нашем мишљењу, не би могло имати утицаја на примену прописа Закон? о државном рачуноводству. Истакнути приговор недопустивости редовног правно пута ипак није основан, јер држава није изузета као парнична странка у споровима који се тичу њених приватно-правних односа са појединцима, — § 1 гр. п. п. По нашем мишљењу поверилац државе, закључујући са њом приватно правни уговор, пристаје да наплату врши на начин који је прописан у Закону о државном рачуноводству. То је један прећутан услов у уговору, те ако поверилац тај услов не испуни, то је разлог за одб^јање тужбеног тражења, све док се услов не испуни. Слично обавезама под роком, као што поверилац не може тражити исплату тражбине, која није доспела, макар она била и призната, тако исто ни поверилац државе не може судским путем захтевати остварење своје тражбине, пре него шо испуни услове из Закона о државном рачуноводству. Важност истакнутог питања лежи у томе, што сматрамо, да ће бити повериоца државе, који ће се радије обратити редовном парничном суду и по доношењу пресуде на основу признања имати извршан наслов те тако доћи до остварења свога права, него што ће наплату тражити административним путем. Због тога би радо чули по истом питању мишљења и других.