Branič

СУДСКА ПРАКСА

109

Било би с тога добро, кад би-ее § 44 тач. е Зак. о адвокатима могао допунити односно овог иитања, и да се права и дужности преузиматеља канцеларије уопште јасније одреде, како у гшгледу њиховог обима, тако и погледу њиховог трајања. Ово би свакако допринело сигурности правног саобраћаја, и избегло би се да то питање решавају поједини судови, што изазива сасвим непотребне парнице. Верујем, да би се на тај начин избегло одуговлачење многих спорова, и да би се постигло оно, што грагјански парнични поступак изражава и захтева кроз цео текст: брзина пбступка.

СУДСК.Л ПРАКСА У којим парницама државии иравобранилац штити општине и села на територији Кас. суда у Београду. Законски пропис који то регулише стар је више од 80 година. Па ипак и данас после толико година примене различито се тумачи. Зависи од су-дије односно суд. колегијума. Један судија позива да се поднесе још један примерак тужбе за држав. правобраниоца, други не; један колегијум укида •пребуду суда, други оснажава. А правни саобраћај трпи због неједнаке примене зак. прописа а трошкови за странке се гомилају и тамо где су непотребни. Нису такви само нижи судови. Није ништа јаснији ни Кас. суд. Ја Не знам како примењују законски пропис поједина .одељења Касац. суда, али су ми при руци два различита тумачења једног истог одељења Кас. суда у Београду и то у року од 5 месеци. Колика је сметња та иејеДнака примена најбоље знају они, који имају то у пракси, а нарочито адвокати, који су у недоумици шта да раде и како да саветују. Ради бољег разумевања ја ћу ћавести обе одлуке које су међусобом контрадикторне. Касац. суд у Београду 1 септембра 1939 год. под Рек. бр. 307/39 доноси закључак следеће садржине: „Да се рекурс тужилачке стране уважи, закључак призивног Окружног суда у Пироту од 10 фебруара 1939 год. Пл. 6/39 укине и ствар врати призивном суду на поновну одлуку по призиву. Образложење: испитујући закључак призивног суда у см. § 620 Гпп. поводом рекурса тужилачке Стране Касациони суд .је нашао: да стоје рекурсни наводи тужилачке стране, јер је погрешио призивни суд, када .је побијеним закључком укинуо пресуду Среског суда као ништавну зато, што тужилачко село V спору није било престављено од стране Државног нравобраниоштва. позивајући се при том на височ. решење бр. 264 уз "§ 295 Г. з. Овакво гледиШте призивног суда неправилпо је с тога гато се у конкретном случају село СГањанЦи појавл.ује као тужилачка страна док се поменуто височ. решење бдноси на случајеве" када .је село тужена страна у спору, када се предвиђа И учешће дрЖавнег правобраниоца, рб;№ заштите интереса села. Ирема изложеноме нобијени закључак призиВног суда не оенива се на закону, те је вал>ало 'Одлучити као у дисшхштиву § 620 Гнн." ■ Исти суд у истом одељењу (исте судије) 8 фебруара 1940 год. под Рек. бр. 81/40 доноси следећи закл.учак: „уважава се рекурс заштитника — државног правобраниоца бр. П. 246/38-13. Укида се иобијани закључак призИвнбг ОкруЖног суда у Пироту Пл. 166/39 од 16 новембра 1939 год. и ствар се враћа призивном суду на расправу и одлуку по призиву. Образложење: Испитујући закључак призивноГ суда" у см. § 620 Гпп. по рекурсу заштитк»ка гужитељевог, Касац. суд је нашао. да стоји навод рекурента да је призивни суд погрешио кад је призив држав. правобраниоца одбацио као недопуштен у см. § 566 Гмн. : Ово с тога што и ако текст Височајшег решења 0Д'7 марта .1858'год. бр. 254 упућујечш то да је државни правобранилац позђан да штиги село само када је Исто тужено, што би се дало закључиГи ~из речи: „У свима случајевима када поједини поведу парницу противу општипе....'', иггак н 1 иаМера законодавчева била да штити интересе ошнтина као .јавноНравне установе,- па била ина тужил.а или тужена. Зббг тога је ногрешно правно схватање нризивног суда да се државни правобранилац не мдже и&јављиваЛ] као заштитник када се село појављује као тужилац, јер онакве парниие могу имати утицаја на имовинске интересе општине.