Branič

182

„Б Р А Н И Ч"

д. Как наш Грађански закон у својим §§ 5 и 45 посредно допушта странцима да могу бити трговци, то је онда занимљиво посматрати случајеве у којима је један од другара странац, а како нас овде поглавито занима положај командитора, то ћемо његов положај и испитати. Постоје три случаја: а) да командитор буде странац, б) да јавни другар буде странац, в) да и командитор и јавни другар буду странци. а) Командитор је странац. Како по нашем тако и по страном закону другари могу уговорити све оно што не стоји у супрогности са законским прописима. Узмимо сада случај да је у Београду основано једно командитно друштво у коме су сви другари сем једнога командитора Југословенски иоданици. Командитор је рецимо Немац. Пошто је главни капиталиста, инсистирао је да уговор о ортаклуку буде написан саобразно немачким законским прописима, а јавни другари нису томе ништа приговорили, тако да је уговор заиста и написан саобразно прописима немачког трговачког закона. Тим је уговором уговорено између осталог, да се командитор може појавити као пуномоћник друштва, што је по немачком праву дозвољеио, а по нашем изрично забрањено. И наравно кад би сада командитор хтео то своје право из уговора да користи, дошао би у конфликт са нашом забраном из § 30 Т. 3. па макар био и уверења да на овакав рад има права. Настаје сада питање: по коме ће се закону овај спор решити и хоће ли командитор бити одговоран као сви остали јавни другари, или не. Наш законодавац је у § 46 Грађ. зак. предвидео овај случај. Тамо од речи до речи стоји: „Ако Србин са туђином у Србији носла имао буде, судиће се по овом закону ако туђин не докаже, да су туђоземски закон за основ узели". Одавде излази да по изузетку само страни поданик, а не и српски, може тражити примену страног закона, ако докаже да су уговорачи имали пред очима страни, у овом случају немачки закон. Доказ о томе дакле има да поднесе странац тако да ништа не би вредело када би наши поданици ■— јавни другари •— признали да су имали пред очима страни закон, већ ће странац — командитор морати то да доказује другим доказима, као сведоцима, исправама и т. д. Командитор — Немац који зна да је по немачком праву овлашћен да дела као пуномоћник и који зна да по немачком праву одговара само за оне последице које су наступиле услед његовог рада, неће ни у ком случају пристати да му се суди по нашем закону, ко.ји га чини солидарно и неограничено обавезним за све друштвене обавезе. Стога ће се он позвати на § 46 Грађ. зак. и захтеваће да се овај сукоб реши по немачком праву. Како је пропис § 46 Грађ. зак. шз сНзрозШуит пошто од воље странца зависи хоће ли доказивати да су уговорачи имали пред очима немачки закон, то онда овде постоји колизионо правно упућивање на немачки закон. Према томе ово ће се питање