Branič

192

„Б Р А Н И Ч'

вично-правни пропис, за све облике противправног присвајања, одређује једну казнену санкцију изразом: „казниће се за крађу по кривичном закону". Хоће ли се изрећи губитак часних права ако у делу противправног присвајања из §. 150 Закона о шумама нема елемената крађе ни утаје по одредбама кривичног закона. У погледу овога питања §. 150. Зак. о шумама је неодређен као што је у опште у питању казне одређен. Но ако се овај пропис схвати као посебан кривично-правни пропис и комплекс чињеница наведених у њему као елементи појма нарочитог кривичног дела, онда постоји практична могућност, да судија пуноважно изрекне губитак часних права за дело, које по одредбама кривичног закона не би било кажњено том казном. Чиме се ово може правдати? Не видимо могућности оправдања. Губитак часних права је посебна заштитна мера друштва коју закон изузетно допушта против извршиоца строго одређених кривичних дела. Кад извршимо преглед појмова оних дела за које кривични закон предвиђа губитак часних права, постаје нам јасна осковна мисао законодавца, која га је руководила да нормира ту меру. Закон код извршиоца одређених дела претпоставља антисоцијални карактер у толикој мери, да је потребно онемогућити му вршење извесних јавних функција од којих је он правно искључен тако услед казне губитка часних права. Никакав разлог не постоји, да се ова казна примени на противправно присвајање ствари из §. 150. Зак. о шумама, ако се она не би могла применити на дотично дело по прописима кривичног закона. Ни принцип нарочите заштите шумске привреде то не захтеЕа; није, наиме, јасно да ова нарочита заштита шумске привреде диктује казну губитка часних права у свима, и најневинијим случајевима противправног присвајања, јер није сигурно, да се у противправном присвајању ствари из §. 150. Зак. о шумама манифестује јача криминална воља него код противправног присвајања других ствари, за које је предвиђена казна у кривичном закону. Тако постоји могућност да се за противправно присвајање ствари из §. 150 Зак. о шумама изрекне губитак часних права иротивно основном принципу на коме се та казна оснива у систему општег кривичног права и без потребе са гледигцта принципа нарочите заштите шумске привреде. Овакав резултат не би се могао ничим правдати. Такав резултат је, међутим, последица гледишта да §. 150. Зак. о шумама важи као посебан кривичноп-равни пропис. II. Пропис §. 151. Зак. о шумама гласи: „Ко без одобрења власника обори у шуми дрво или сече, вади и износи саднице, -—казниће се као крадљивац по одредбама кривичног закона, ако дрво има премер на пању преко 10 сантиметара. ..." (остали део прописа не интересује нас овде). Када упоредимо цитирани пропис са прописом §. 150 о коме •смо говорили у одељку I. утврђујемо извесне разлике. а) Казне-