Branič

198

„Б Р А Н И Ч ; '

Психолошки посматрано, није могуће бранити гледиште да је законодавац са прописима §§. 150. и 151. Зак. о шумама хтео да створи специјална кривична-правна правила. Законска норма мора бити јасна, потпуна и прецизна, а творац закона редовно води рачуна о овим особинама доброга закона„ Поменути прописи закона о шумама нису јасни; напротив, израђени су стилом, који се може узети као леп пример амфиболије у изразима „Казниће се за крађу по кривичном закону" и ,.Казниће се као крадљивац по одредбама кривичног закона". О томе смо говорили. Ови прописи нису ни потпуни, јер не изричу одређену санкцију. Најзад ови прописи су пример непрецизности, ако би се хтело да они важе као специјалне кривичне норме; видели смо,колико су неодређени изрази о казни и како је њима постављен широк оквир у коме судија треба да врши избор врсте и мере казне мада за то не постоји никакво правно нити иначе логично мерило. Утврдили смо да то води судијској самовољи, да је противно принципу пиПа роепа 81пе 1еде и основном правилу нашег кривичног законика израженом у §. 1. — То су огромни недостаци, ако се хоће да §§. 150. и 151. важе као специјалне кривичне норме. Предпоставити да је законодавац хтео овим прописима да установи специјалне норме, значк претпоставити да је законодавац хтео све ове недостатке или да је у односу на њих био крајње нехатан. Прво се у опште не може претпоставити а друго није вероватно. Као у сваком мишљењу и изражавању мисли, тако су и у изради закона могуће логичке и стилске-граматичке погрешке, али најобичнија обазривост и просечна способност мишљења — а ово се мора претпоставити код творца закона — биле би довољне да се не створи специјалан закон са оваквим недостацима. У противном законодавац би показао своје слабо кривично-правно и социјално образовање. Евидентна површност у изради ових закона може се објаснити само тако, да је законодавац имао у виду прецизно израђени кривично-правни систем у кривичном закону, да није желео изузетак од тога система него да је упутио на примену кривичног закона. Да закључимо. Закони су повезани у један систем — у једно мисаоно јединство. Противуречности, по правилу, нема. Изузетак од општег правила мора бити јасно изражен у правилу, које тада има карактер специјалног закона. Ово важи и за област кривичног права. Ако неко правило није јасно као изузетак од општег кривичног права, сматра се да изузетак и не постоји. По принципу 1ех зресЈаПз сЈего^а!: »епега!е у сумњи се може судити да се у погледу извесних дела примени посебно правпо правило, али то само онда када је јасно да је то правило 1ех зресЈаНб, када је прецизно и потпуно и када се у опште може применити. Ове услове не испуњавају §§. 150. и 151. Зак. о шумама. Поставили смо питање да ли су ови прописи специјалне норме кривичног права, служили смо се свим методама тумачења и нисмо могли да постигнемо потврдан одговор. Напротив утвр-