Branič

164

„Б Р А Н И Ч"

одржати конгрес на коме ће се Савез основати и његова Управа по избору конституисати. На бази статута усваја се пројект који је израдио г. Др. Иво Политео, адвокат из Загреба и претседник Друштва одвјетника, у вези ранијег нацрта, а евентуалне измене и допуне учиниће све адвокатске организације до годњег датума". Ову резолуцију потписали су делегати из Београда, Загреба. Љубљане, Осека и Новог Сада. После ове резолуције радило се још интензивније на оснивању Савеза, али до пријема Статута није дошло. Ипак акциони одбор продужио је свој рад, у коме послу су се нарочито истицали преставници Удружења јавних правозаступника за Србију и Црну Гору и Друштва одвјетника из Загреба. Када је донет Закон о адвокатима од 28 новембра 1928 године, прекинут је рад за пријем Статута и образовање Савеза, с обзиром на садржину § 48 овога закона, али успостављена и утврђена веза између преставника адвокатских организација, није се ни онда прекидала. Напротив, акциони одбор је имао тежак и деликатан задатак, да после 6 јануара 1929 год. спасава с муком стечени закон о адвокатима и овоме одбору има се највише захвалити, што је нови закон о адвокатима од 17 марта 1929 год. тако брзо донет и што се тадањи законодавац задржао само на незнатним изменама, које нису засецале у битне принципе Закона од 28 новембра 1928 год. Из овог кратког излагања се види, да је ово груписање адвокатских организација било од несумњиве користи за адвокатски ред и да је Савез, и ако формално није био образован, дао позитивне резултате. За спољни свет, Савез је стварно постојао, за његову се егзистенцију знало и са њоме рачунало. У извештају Друштва одвјетг т *ка из Загреба од 28 октобра 1929 год., у погледу узајамне ве двокатских организација, стоји: „С одвјетничким институциЈ^-ла у држави стојали смо у најбољим односима и где-год ге указала потреба, радили смо заједнички. Тај рад је текао у најколегијалнијој хармонији па се и успех за законом о адвокатима и у још неким мањим акцијама има приписати тој хармоничној сарадњи". * * * Савез адвокатских комора Краљевине Југославије основан је на ванредној скупшгини изасланика свих комора, одржаној у Београду 27 априла 1930 год. Овој скупштини претседавао је Обрад Б. Благојевић, претседник Лдвокатске коморе у Београду, који је на крају скупштине изабран за првог претседника Савеза. У вези са оснивањем Савеза донет је овај закључак: „Адвокатске коморе у Краљевини Југославији и то: коморе у Београду, Подгорици, Љубљани, Новом Саду, Сарајеву, Скопљу, Сплиту и Загребу, заступане преко својих претседника, заменика претседник*а и изасланика, које су именовани и опуномоћили њихови одбори по § 44 слово л) Зак. о адвокатима закључују на данашњој скупштини да се оснује Савез адвокатских комора Краљевине Југославије". На овој скуиштини донет је и Правилник Савеза, који је,