Branič

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА САВЕЗА АДВОКАТСКИХ КОМОРА 165

доцније, на шестој редовној скупштини у Сарајеву, претрпео иезнатне измене и допуне. Прва редовна годишња скупштина одржана је у Загребу 29 марта 1931 год., а затим су се скупштине низале овим редом: друга у Љубљани 13 маја 1932, трећа у Београду 2 априла 1933, ■четврта у Новом Саду 27 маја 1934, пета у Сплиту 26 маја 1935, шеста у Сарајеву 31 маја 1936, седма у Скопљу 16 маја 1937, осма у Дубровнику 29 маја 1938, девета у Загребу 28 маја 1939 и десета у Новом Саду 12 маја 1940 године. 1 ) Рад Савеза, за ових десет година, на заштити права и интереса адвокатског сталежа, у ужем смислу речи, може се поделити у главном у ове групе: (1) осигурање пуне примене Закона о адвокатима; (2) старање да се стечена права адвоката не крње новим законима и уредбама или погрешном применом постојећих закона и уредаба и да нови закони и уредбе не стављају адвокате у гори положај; (3) заштита интереса Адвокатских комора; (4) социјално осигурање адвоката и адвокатских приправника, и (5) измене и допуне Закона о адвокатима. Означена деоба извршена је с обзиром на садржину реферата који су прихваћени на годишњим скупштинама Савеза и по којима су донете резолуцијеа). У прву групу дошли би овн реферати: а) општа адвокатска тарифа; б) заступање пред духовним судовима од стране адвоката; в) о полагању судијског и адвокатског испита на подручју

^Претседници Савеза, у току ових десет година, били су, осим првог претседника Обрада Благојевића, и то: Др. Иво П-~>литео (1931/32 и 1938/39); Др. Јанко Жировник (1932/33 и 1940/41); Др. Драгутин Јанковић (1933/34); Др. Стеван Адамовић (1934/35 и 1939/40); Др. Рихард Ба|. (1935/36); Др. Нико Андријашевић (1936/37) и Бора Јанковић (1937/38). Претседник Адв. коморе у Подгорици није биран за претседника Савеза^ пошто је ова комора када је дошла на ред, молила да се на њеној територији, због удаљености, не држи скупштина и са истог разлога отклонила је избор свога претседника за претседника Савеза. Секретари Савеза у току ових десет година били су: Милан Живадиновић (1930'31, 1933/34 и 1936/37); Др. Владимир Видман (1931/32 и 1938/39); Др. Антон Урбанц (1932/33 и 1940/41); Др. Никола Николић (1934/35); .Др. Роберт Фирст (1936/37); Стеван Тривунац (1937/38); Др. Видан БлагоЈевић (1937—1940) и Др. Василије Станковић (1939/40). — Од 1936 год. Савез има два секретара и то једног у Београду, а другог из седишта'претседника Савеза. Изменом Правилника, коју ј'е донела скупштина у СараЈеву 1 Јоо год. овако је решено да би претседник Савеза могао преко секретара у Београду одржавати везе са министарствима и другим установама. — До ових измена благајник Савеза одржавао је" ову везу, у коме циљу Је за благајнлка стално биран адвокат из Београда. Дужност Ш ^^оГ дГСа ^Б^гојевнћ" 0 1937 Г ° Д ' МИЛаН Живадиновић - "*!• к -- !?„' Писмен ! ? реферате за годишње скупштине Савеза дали су и то' За новић Р гТп Д р Влад " ми Р Св / С ™и ћ > ДР- Иван Рибар, Милан Ж Живади за з'а?п'е б Д0 Љ И П п БИ Пп Р ' Д п" Б ' 1аг °Ј еви ћ и Миливоје Благојевић; р -ч"мач Лп> МатрГч К тг г п" ЛИ м°' Светозар Ивковић, Др. Владимир -идман Др. Матеја' Белић, Др. МиливоЈе Пинтеровић и Др. Људевит ШолцЛо к1/'м " У : Др ' Д он Урбанц и Др- °™н Фетих; за Н ови С д 18»д™ ЈЈгад^.""'" 1 Драг - ТасиК ■ - с;..т ДР.