Branič

214

„Б Р АНИ Ч"

јавних и приватних исправа, па до лажних уметничких слика имамо целу скалу најразиоврснијих фалсификата. Довољно је погледати главу XIX и XX лашег КЗ, и тамо предвиђена кривична дела и казне, па да се има јасна слика о тежини и последицама таквих делања. А што је најважније, криминални типови као и у осталим гранама свога деструктивнога рада, и овде показују стално усавршаваше, готово бисмо рекли да строго држе корак са науком. Поједини фалсификати каткада су извршени на тако вешт начин, да само стручњаци, па и они тешком муком, могу са сигурношћу утврдити лажност дотичне исправе. По себи је онда разумљиво, да и наука мора упрети све силе у циљу, да би се па што сигурнији начин могло утврдити постодаше фалсификата и на тај начин ефикасно сузбијати криминални типови у оваквом њиховом раду. У делу, које овде приказујемо, аутор је изнео слику оног збиља великог и компликованог рада, који је у много случајева потребан да би се утврдило постојаше фалсификата. Писац у кратком уводу износи преглед значења кривичних дела, која овде долазе у питање, и материјала, који је у њему обрађен. После тога следи у појединим деловима приказ мастила, хартије, пера и хемиског вештачења домаћег мастила. У сваком делу аутор износи историски приказ кроз векове, класификацију и испитивање. Тако нпр. код хартија говори о материјалу за писање уопште са историским приказом, носле тога о претечама данашње хартије, папирусу, пергаменту и палимпсестима, па о проналаску хартије у Кини, у другим азијским и афричким земљама и у Европи, производњи хартије, изради хартије, итд. Све то приказано је исцрпно и на врло занимљив начин, тако да књигу могу са уживањем читати не само стручњаци него и лајици. Коначно треба нагласити, да је писац резултате испитивања домаће хартије изнео и у низу таблица, што дело чини потпунијим и јаснијим. У Закључку наглашава аутор, да „методе вештачења справа још нису усавршене до тог степена, да би се њиховом применом увек могли добити позитивни резултати" као и да „хемиско испитивање мастила није лака ствар" с обзиром да су добивени резултати зависни од целог низа најразноврснијих услова. Ако је пак потребно да и ми дамо резиме овог нашег приказа онда можемо рећи, да је аутор уложио много труда у овај свој рад и да тај рад претставља леи прилог нашој криминално-техничкој литератури. Д р. Ј. К у л а ш, адв. из Београда.

БЕЛЕШКЕ Извештај са Годишње скунштине Савеза Адвокатских комора, одржане на дан 12 маја 1940 год. у Новом Саду у просторијама Новосадске адвокатске коморе. У 10 часова претседник Савеза г. Др. Стеван Адамовић отвара годишњу скупштину и објашњава да услед прилика у свету Савез није имао своје редовно годишње пословање, па због тога није ни спремљен извештај Пословног одбора. Констатује да је у овој години промењено уређење наше државе, које није променило нашу вољу да останемо удружени у Савезу. Скупштина се одржава под врло тешким приликама. У свету влада сила. Право мора имати силу да би се одржало, али сила не претставља право. Зато морамо све своје снаге упутити на борбу за право. Тра-

жи разрешницу за рад у прошлој години, коју скупштина једногласно даје. Благајник г. Др. Видан О. Благојевић. адвокат из Београда подноси благајнички извештај, из кога се види да је прошле године остало готовине 12.074.— дин., што са нараслом каматом од 276.— дин. износи 12.350.дин. Од доприноса свих осам комора у овој години прикупљено је 14.920.дин., тако да готовина Савеза комора износи 27.270,— дин. Расхода никаквих није било. Одлучено је да Пословни одбор према потреби доноси закључке у погледу висине будућег доприноса Комора у Савез, а благајнику је дата разрешница. Констатује се да су претстављене свих осам Комора на савезној скупштини и то: Адвокатска комора из