Branič

ПРИКАЗИ

213

до различитог тумачења неког законског прописа а мањи делокруг рада Државног Савета омогућава лаку евиденцију одлука иојединих оделења. На против, ствар је сасвим другојачија са обрадом судске праксе код редовних судова. Делокруг рада су спорна питања разноврсна, често нестална с обзиром на измену друштвених односа и закона. Поред тога још увек није изједначено законодавство редовних судова нити постоји један Касациони суд за целу земљу. Ма да и код Касационог суда постоји установа Опште. и Пуне седнице, које по једнообразносги правосуђа одговарају Општој седници Државног савета, ипак једнообразНост правосуђа у пракси није ни из близа остварена као код Државног савета. Ово не само са горе изнетих разлога већ и због тога, што се Општа и Шуна седница Касационог суда не сазивају увек када се у једном или разним оделењима суда једно правно питање на разни начин реши. Због тога је умесно мишљење судије г. Драгутина Кнежевића дато по питању анкете о изменама новог Гр. п. п. да је неопходно у Гр. п. п. установити против-разлоге према којим Апелациони суд може да се не сложи са одлуком и правним схватањем Касационог суда. У овом случају ствар би се изнела пред Општу седницу Касационог суда, чиме би се постигла већа једнообразност у правосуђу. Међутим, можда благодарећи оваквом стању ствари, ипак се доста обрађује судска пракса редовних судова. Само се код велике разноврсности правних питања и судских одлука поставља проблем шта треба узети за критеријум при одређивању које судске одлуке треба приказизати и скупљати, док овај проблем, бар у овој мери, не постоји код ДржаЕног савета, за који се може рећи, Да обрада и једнообразност судске праксе код већ постојећег стан,а ствари, долази до потпуног изражаја. Последња година пракса Државног савета обрађује се код нас и на тај начин што се готово редовно у виду скупног издања приКупљају и објављују одлуке Опште седнице Државног савета. До скора је у овом постојала празнина јер нису биле скупљене и у овом смислу издате одлуке Опште седнице донете у години 1937, 1938 и 1939. Ова празнина је ових дана изласком из штампе књиге Одлуке опште седнице Државног савета у 1937, 1938 и 1939 години које су средили Славољуб Поповић, писар Државног савета и Др. Јанко Таховић, чин. Главне контроле. Ова књига је врло добро опремљена, прегледна и са ретком умешношћу сређена. Одлуке садржане у њој веома су значајне тако да престављају не мању потребу, са њиховим упознавањем, од једног закона ове врсте. Ово поготову за адвокате чији домен рада треба из дана у дан све више да се шири. Војимир Радовик, адвокат из Београда

Др, Ханс Бауер: Вештачење писмених исправа, Београд, ј 940. јод . стр. 235. Развијањем писмености употреба писмених исправа, нарочито при правним пословима, све је чешћа и добива све веће значење и важност. Уосталом, и наш народ, иако се не може рећи, да је у нас писменост на впсоком степену, придаје писменим исправама велико значење и писмене уговоре сматра, ако не важнијим и .јачим, а онда барем толико јаким као и усмене. То се најбоље види из речи самог народа као што су нпр. ,,иисмо ништа написмено саставили" или „јест да смо уговорили, али нема о томе ништа написмено" итд., које се може чути на сваком кораку. Свака опет употреба корисних ствари повлачи за собом и злоупотребе у толико гећо.ј мери, уколико је већа вреднос.т онога, што се таквом злоупотребом жели постићи. Лажне исправе појављују се у свагдањем животу и криминални типови их и у судском поступку настоје протурити као истиките. Вршење фалсификата спада данас у честа кривична дела, чије су последице сразмерно тешке како за државу тако и за заинтересованога којединца. Од фалсификовања новца, поштанских и таксених марака,