Branič

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА САВЕЗА АДВОКАТСКИХ КОМОРА 167"

посредно покушао да утиче на ублажавање поступака, који су, током времена, претшш да укину све грађанске слободе. На трећој г^одишњој скупштини, одржаној у Београду 2 априла 1933 године, скупштина се изјаснила за примену општег кривичног поступка пред Државним судом за заштиту државе и у томе смислу донета је резолуција. — Огварајући седму годишњу скупштину у Скопљу, претседник Савеза је у своме говору нагласио: „.. .да успешно вршење адвокатског звања зависи од тога колико је поједина држава у истини правна. Грађанске слободе јесу у истини јемство за слободу адвокатуре, за постигнуће циљева, којима адвокатски сталеж има да служи". Из извештаја који је поднет истој скупштини види се, да су упућене преставке Министру правде и Министру унутрашњих ттослова због злостављања адвоката и адвокатских приправника и њиховог спровођења кроз варош у оковима. — На осмој годишњој скупштини дискутовано је о потреби правилне примене закона према притвореницима и осумњиченима по закону о заштити државе и о< начину вршења извиђања од стране полицијских власти. У вези са овом дискусијом донета је следећа резолуција: „Позива се Пословни одбор да предузме потребне мере за интегрално спровођење законског начела о подели изврпше и судске власти и доследно томе начелу о истраживању и суђењу злочина искључиво од стране судске власти, чија је независност и законитост до сада релативно највише зајемчена". На истој скупштини, у вези са пројектом закона о иступима, донета је ова резолуција: „Предлог закона о иступима противан је оснорним појмовима науке о кривичном праву и основним постулатима нашег кривичног законодавства, па је зато у интересу добре законитости и грађанске сигурности да се овај предлог одбије и приступи стручној изради новог пројекта". Најзад, на скупштини одржаној 12 маја 1940 год. у Новом Саду донета је резолуција у вези са Уредбом о принудиом месту боравка од 15 децембра 1939 год. М. С. Бр. 1640/39. Из овог кратког извештаја се види, да Савез адвокатских комора већ десет година ради најистрајније и најпреданије, у пуној хармонији између свих комора у земљи, у циљу испуњења ■свога задатка, заснованог Законом о адвокатима. Ипак, Савез, за сада, није успео да постигне значајније резултате у погледу заштите права и иитереса адвокатског сталежа, чему је узрок крајња индиферентност и непредусретљивост меродавиих чинилаца, када су у питању предлози и резолуције Савеза адвокатских комора. Зато се корист од постојања Савеза, за сада, налази једино у чврстој спони и примерној слози, која постоји између преставника свих комора у земљи, као и у чињеници да рад Савеза, с обзиром на његову садржину, преставља једно познтивно делање од трајне вредности. Под условом да ове две, основне, вредности остану неповређене, Савез ће свакако дочекати боља времена, када ће бити у могућности да постигне жељене резултате.