Branič

168

„Б Р А Н И Ч"

Марсел Р. Финц, адвокат — Београд. Положај комамдштора према упрвва ила деловодству друштва» Његов Шоложај у траву. Увод. Неколнко речи о командитним друшшвнма. Командитно друштво јесте оно трговачко друштво у коме другари, тргујући под заједничком фирмом, за друштвене обавезе одговарају једни неограничено и солидарно, а други: само ■својим улогом. Први пут су се командитна друштва јавила у средњем веку: спомињу се у обичајном праву средоземне пловидбе. Капиталисти су свој новац или робу поверавали неком бродском капетану који би се обавезао да прода ту робу у каквој ту1,ој земљи, или би поверени новац инвестирао у земљи куда је лађа путовала. Временом је тај обичај прешао и на трговце који су трговали на копну, а развитку ове установе много је допринела забрана цркве давања новца под интерес. Као што се из горње дефиниције командитног друштва види, постоје у тој врсти трговачког друштва две врсте другара: једни који за друштвене обавезе одговарају неогракичено и солидарно, и који се зову јавни другари, и други који за друштзене обавезе одговарају само својим улогом: ови други зову се* командитори. I Карактер односа команднтора арема јавним другарима. Наш трговачки закон није нигде јасно, прецизирао, као немачки и француски трговачки закон, који се чланови командитнога друрхтва имају сматрати као управа командитнога друштва, али се ипак из § 26. трговачког закона да закључити, да је наш законодавац мислио на јавне другаре кад је реч о друштвеној управи, и то у толико пре што је законодавац у § 29 трг. закизрично забранио командиторима да смеју управљати друштвеним послом. Према томе може се рећи да делов-одство или управу друштва престављају јавни другари. Намеће се сада питање у коме се односу налазе командитори према јавним другарима или управи друштва. Пошто је закон у своме § 29 Т. 3. тако изрично забранио командитору свако учествовање у управљању друштва, то му остаје само да или свршава административне послове или да се према јавном другару налази у односу зајмодавца. О карактеру овога односа

') Г1ри исради овог чланка служио сам се у главном књигама: Сћ. (^уопСаеп е! Ц КепаиЦ: Мапие1 <1е с1гс >и соттегаа1. и чланком Ог. Р. С. Поповића: Законска забрана мешања командитора у друштвене послове.