Branič

292

,,Б Р А Н И Ч"

Др. Љубомир С. Вагнер, адв. приправник — Београд. Адвокат»извршилац крив. дела злоупотребе поверсња Југ. крив. закон предвиђа у § 369 к. з. да поверење злоупотребљава онај који заступајући интересе извесних лица или старајући се о њиховом имању, не испуни своју дужност у намери, да та лица оштети или злоупотреби дата му овлашћења. Лице пак које своју дужност не испуни у намери, да себи или другоме прибави какву противправну имовинску корист чини квалификовано дело злоупотребе поверења. У даљем излагању биће речи о односу горњег дела према извршиоцима -— адвокатима — јавним правозаступницима и то само као уговорним пуномоћницима, а не и о осталим могућим субјектима извршења овога дела. 1 ) За постојање злоупотребе поверења од стране адвоката као уговорног заступника потребно је дакле: 1) Да субјекат извршеног, не и покушаног дела, поседује својство адвоката, што се цени по закону о адвокатима као и, да има право на заступање одређене личности те да је с тога дужан дати пуну заштиту властодавчевим имовинским интересима и његовој имовинк а с обзиром, на власт добијену од властодавца, да за њега и у име његово што чини § 609 гр. зак.; 2) Да је адвокат — као пуномоћник повредио дужност заступања властодавчевих имовинских интереса; 3) Да је ова повреда дужности имала за последицу извесну имовинску штету по властодавца, која штета не мора увек представљати и прибављање имовинске користи за себе или к'ога другог, што може утицати само на квалификацију дела и 4) Да је повреда дужности и настала имовинска штета умишљено изазвата гј. потребно је, да је код извршиоца ггостојала не само свест одн. намера злоупотребе датог овлашћења (повредом дужности) већ и свест о томе, да имовинска штета може настати или ће наступити као последица противправног делања извршиоца. Могућност наступања последице мора бити везана за вољу извршиоца тј. извршилац мора хтети радњу извршења без обзира на то дали је последицу предвидео или је само веровао да ће она наступити (евентуални умишљај). У свима случајевима о којима је овде реч адвокат дакле, мора бити субјекат овога кривичног дела, коме је, као вољном заступнику, поверено извесно право од заинтереоованог лица за чију корист оно дела а који је поверено право повредио и тако прекорачио границе датог му овлашћења. Но свако пре-

1) Види литературу о томе: Пројекат крив. закона од 1910 г.; ОаггаисЈ-■ ТгаНе {ћеоп^ие е! рга^ие сЗе ЉоЛ репа! {гапсајб ЕсИг. 3 1935. Кпј. 6 I Ргеи(1еп1ћа1ОЈе 1Шгеие и V. О. и. Аиб1, 8гаћесћ1 Кпј. 8 1906,