Branič

424

„Б Р А Н И Ч"

вило за све оптужене адвокате који не плаћају дужни члански улог својој Адвокатској комори. Тако ће сви они адвокати који не плаћају дужни члански улог Адвокатској комори у напред знати и у пуном миру и спокојству очекивати казну свога дисциплинског суда — плаћање новчаног износа од 500 динара. Овакво стандаризирање казне по делима у питању на новчани износ од 500 динара не само да не води никаквом циљу у позитивном смеру, већ се на против овим по нашем скромном мишљењу иде ка једном негативном циљу — општем неплаћању дугованог чланског улога од стране адвоката својој Адзокатској комори. Ради бољег разумевања овог нашег мишљења потребно је претходно утврдити, да висину чланског улога одређује сваке године адвокатска скупштина и да се последњих година ни на једној адвокатској скупштини није чуо никакав приговор на утврђену висину чланског улога од 40 динара месечно, који је члански улог остао непромењен од 1 јануара 1932 године. Када се поред овога зна, да постоји могућност, да сваки адвокат који је дошао у немогућност да извесно време из оправданих разлога плати члански улог, може да тражи да му се дуговани члански улог отпише и да се такви отписи врше, онда се долази до пуног уверења, да они адвокати, који не плаћају редовно члански улог својој Адвокатслој комори немају никаквог оправдања за то, и да новчана казна од 500 динара за неплаћање дугованог чланског улога није никаква казна. Оваква казна не само да адвокате, који не плаћају члански улог својој Адвокатској комори, још више потстиче да и даље никако исти не плаћају, јер им је „много лакше да једном за свагда плате 500 динара" новчане казне него да исплате заостатак дугованог чланског улога који износи по 5 до 10 пута више и да га и даље плаћају; већ и друге адвокате редовне платише наводи да они престану са плаћањем чланског улога, јер адвокати који исти не плаћају „боље пролазе" него они што редовно плаћају. Да ово води онемогућењу функционисања Адвокатске коморе као јавно правне установе а у крајној линији ка општем расулу целог адвокатског реда то није ни потребно доказивати, као нешто што очигледно следује ако се напред изложена пракса дисциплинских судова устали. На против по нашем мишљењу требало би да дисциплински судови противу оптуженог адвоката за дело неплаћања дугованог чланског улога поред које друге казне изрекну и одлуку, да оптужени адвокат цео дуговани члански улог плати својој Адвокатској комори у једном одређеном року у противном да му се обустави вршење адвокатуре за једно одређено време. Оваква обустава вршења адвокатуре не би смела бити испод 3 месеца, јер се изгледа оптужени адвокати могу натерати на вршење дуж-