Branič

430

„Б Р А Н И Ч'

Једино гштање које крив. суд не сме да решава сам, већ мора изискати одлуку надлежне власти, јесте питање важности одн. иеважности брака. (Питање да ли вреди или не вреди један брак прејудицијално је на пр. код кр. дела бигамије). Наиме § 4/Ш КП прописује: Ако се претходно питање односи на то, да ли вреди брак или не вреди, кривични суд ће увек сачекати одлуку надлежног суда. Дакле, према изложеном, крив. суд мора у крив. поступку, по прописима КЗ, решити сва претходна питања како из домена јавног и грађ. права, макар он иначе за решење таквих питања и не био надлежан, и то само кад од решења тих питања завизи постојање кр. дела и кажњивост окривљеника, сем питања о важности одн. неважности брака, које питање не сме крив. суд никад да реши. V ГПП нема, као КП, један пропис који нарочито, јасно и потпуно прописује начин решавања прејудицијалних питања. Начин на који је законодавац регулисао решавање прејудицијалних питања у ГПП изводи се тумачењем §§ 254, 255, 364, те 632 ГПП. Расправљајући то питање треба правити разлику између од. лучивања о прејудицијалним питањима из области грађанског и јавног права с једне, и кривичног права с друге стране. Упутство за решавање претходних питања из домена приватног и јавног права даје нам § 254/1 ГПП, који гласи: Ако одлучивање о правном спору зависи сасвим или од чести од постојања или непостојања извесног правног одношаја, који је предмет друге већ отпочете парнице, или који се има утврдити у поступку, отпочетом код које управне власти, веће може наредити, да се поступак прекине све дотле, док не постане правноснажна одлука о том правном одношају. Овај законски пропис предвића само то: ако је о претходном питању из области приват. или јавног права већ у току поступак код за то надлежне власти (грађ. суда или управне власти одн. суда), онда зависи од нахођења парничног суда, који одлучује о главној ствари, да ли ће наредити прекидање поступка о главној ствари и сачекати одлуку суда одн. власти, која одлучује о претходном питању, или ће пак он сам решити и претходно питање. Међутим цитирани законски пропис не каже ништа, како ће поступити парнични суд, кад поступак о претходном питању није већ у току код надлежне власти. Али из изричног наређења, да парнични суд може решити сва претходна питања к а д је већ у току поступак о њима код надлежне власти или пак може сачекати одлуку надлежне власти, — произлази закључак да у случају кад поступак о претходном прив. правном или јавноправном питању није већ у току, парнични суд мора увек рериши сва та претходна питања, а да у том случају њихово решење не може никако да препусти иначе надлежној власти. Према наведеном морамо да разликујемо два случаја код