Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ — БЕОГРАД

461

Ми смо о овоме питању више пута говорили на скупштинама и онс. је свима нама познато. Али, моја је дужност да истакнем и утврдим, да то веома важно питање није решено и, у колико је решено, да није решено на начин који би претстављао обезбеђење целога адвокатског колегијума наше коморе. Међутим, главна тешкоћа за решење овога питања била је држање самих колега приликом формирања установе пензионог осигурања, као и доцније, када је установа била остварена. Вољно неприхватање обавеза које је проистицало из Правила Пензионог фонда великог дела адвоката с једне стране и немогућност остварења принудне организације са санкцијама за принудно извршење тих обавеза с друге стране, учинили су да је пензионо осигурање нашег фонда сведено на онај број чланова који су прихватили извршење тих обавеза. Живот је за веома кратко време показао да су грешили они адвокати који нису прихватили обавезе фонда, без обзира на разлоге у колико су их имали да их не прихвате, ако су такве разлоге уопште имали. Узмите за пример само прошлу годину. Од седам умрлих адвоката којима смо мало пре одали пошту, само је један био пензионо осигуран. А смрт је покосила и млађе и старије. Зато и овом приликом искрено препоручујем свима млађим колегама који приступају у наш ред, а њих је све више и више, да приступе пензионом осигурању у наш фонд, јер, ако не буде изнађен други начин, и то је начин да бар временом сви адвокати буду чланови тога фонда, пошто млађи замењују старије. в) У вези са питањем осигурања адвоката и њихових породица стоји и гштање нашег адвокатског подмлатка — питање адвокатских приправника. Њихов положај није уопште регулисан никаквим правилима ни прописима. Или тачније речено: њихове дужности и обавезе регулисане су правилииа и прописима, а у погледу њихових права нема никаквих одредаба, Ни питање раднога времена, ни питање нужног годишњег одмора, ни питање минималних награда, ни питање осигурања лекарске помоћи и неге за време болести — ни једно од тих питања није регулисано и утвр- ■ ђено. У времену када постоји вео.ма опсежно законодавство у циљу регулисања радних односа за све врсте рада, питање тих односа, када се ради о адвокатским приправницима, остало је да се регулише у сваком појединачном случају, према схватању и нахођењу појединаца који су у питању. Удружење адвокатских приправника, са чијом сам управом и претставницима управе био у честом конгакту, оправдано је покренуло ова питања са захтевом да се она реше, па се и Одбор коморе у више навратз тим питањима позабавио, одредивши један ужи одбор за везу са удружењем и реферисања и предлоге по тим питањима. Тешкоћа је увек иста: наћи санкције за извршење одлука које ће по тим питањима бити донете. Ми у одбору сматрамо, да је питање регулисања положаја адвокатских приправника првенствено наше питање, да оно треба да буде решено у кругу наше аутономије и да ми имамо и моралну и стварну обавезу да то питање решимо и регулишемо на правичној и за будућност адвокатског сталежа корисној основи. И овогодишња скупштина Савеза адвокатских Комора у Новом Саду, како сте могли запазити у извештају, позабавила се овим питањем и донела је једногласно резолуцију: „Да није достојно адвоката да не плаћају пристојно адвокатске приправнике и да их не упослују у свима гранамз адвокатског занимања". Држећи се ове одлуке нашег Врховног форума, Одбор коморе ће још расмотрити ова питања и по њима донети одлуке које ће бити саопштене свима колегама, Јер, оно што није достојно адвоката према гледишту претставника свих комора у држави, не може се и не сме се допустити да постоји. Уосталом, боље је и корисније за нашу аутономију да та питања регулишемо ми сами, него да их принудно регулисава државна власт. Одбор верује да ће се у овом погледу сложити сви чланови Коморе и да ће допринети да се ова питања регулишу, како то и доликује адвокатском реду, »а правичној и, како рекох, за будућност адвокатског сталежа корисно.г, основи.