Branič

462

„Б Р А Н И Ч"

г) У овој години нисмо, као у прошлој, одржали већи број конференција, већ само једну. Она је одржана на предлог колега г. г. Миодрага Поповића, члана одбора, Николе Радозанозића, члана ужег одбора за конференције и Др. Радивоја Јовановића. Предмет ове конференције био је, како знате, ,.Срески >■ суд за град Београд". Реферат је дао колега Поповић, а после гога је била , и дискусија. Међутим, ја са жаљењем морам констатовати, ова наша конференција није била правилно схзаћена од стране извесног броја наших колега у Среском суду за град Београд. У колико је у реферату и у дискусији поводом реферата било критике она се односила на администрацију у томе » суду, а у компаративним статистичким подацима о објективним околностима у 13 разних среских судова у држави илустрована је ова критика као оправдана, Међутим, том приликом је показано пуно разумевање за све тешкоће у погледу простора и срегстава који сами собом, као недовољни, стварају неповољне услове за ефикасније и боље обављање те администрације. Само је био већи број оних који су, заједно са референтом, сматрали да се илустровано администратирање у овоме суду има приписати слабом надзору и недовољној организацији. Али оно што је битно и што нико не може оправдаио оспорити то је . да је и наша дужност и наше право да се са питањима ове врсте позабавкмо и да, у границама могућности, чинимо предлоге у циљу поправљања и општих и посебних услова за правнлно вршење судске администрације. Та дужност и то право признати су нам законом, а проистичу и из јавне ! функције коју вршимо. Наравно уз дужне обзире које објективна критика -налаже. Сматрам да се цело наше поступање у овој ствари кретало у тим гра• ницама. Тако је поступљено и на конференцији, тако је поступио и Одбор , коморе када је после тога, извршујући жељу изражену на тој конференцији, посетио преко својих чланова г. Министра правде, предао му „Бранич" у коме је реферат био публикован и нродискутовао ово питање са њим молећи га за сходне мере у циљу поправљања изложеног стања ствари. Овнм поводом могу слободно и са сигурношћу да утврдим, да и адвокати и њихоза Комора искрено желе колегијалну и стручну сарадњу у вршењу правосуђа са органима судске власти и да су свесни да тај однос има да се одржава у границама законом прописаних права и дужности с тим, да ће Адвокатска комора, у колико би на нашој страни било прекорачења тих граница, енергично иступити према таквим појединцима, као што, обрнуто прекорачења тих граница, у колико их буде било на другој страни, имају исто тако од надлежних фактора да се сходним мерама сузбијају. Јер, када је циљ заједнички, т. ј. добра управа и правосуђе, и када то одговара и моралним и материјалним интересима грађана, онда се заједничким напорима има та сврха да остварује, а најсигурније мерило у извршењу права и дужности у томе погледу јесте и остаје законом прописани поре. дак. Живимо у времену које сви једнодушно означавају као време значајно за даљи ток и развој живота људи у друштву и живота народа у међународној заједницн. Говори се о једној историјској прекретници која се у свој својој сложености обавља у овим данима драматично и судбоносно. У свима изразима људских прегнућа, у сзима односима друштвеног живота, у свима основима на којима почива правни и друштвени поредак унутра и међународни правни поредак споља испољавају се тежње за нечим новим, нечим што треба да пружи сигурније основе прогреса, мира и даљег развоја људске цивилизације. У сукобу су велике снаге и моћни фактори народног и међународног живота. којн у себи садрже разнородна и разноврсна схватања на свет и супротне идеје и ндеолошке поставке о ономе што треба да чини суштину кивота људи и народа у свима облицима њихових заједница. Када смо пре тачно две године одржали нашу X редовну годишњу скупштнну, ја сам у својој речи саопштио резолуцију донету једногласно у присуству 22 нације света на VII конгресу Међународне уније адвоката, изгласану на предлог белгијског адвоката г. Шарла Геда, и то у времену када је још било могућности да се отклоне ужаси рата и патње људи и жена великог броја тих нација.