Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ — БЕОГРАД

465

рад Одбора критикује, да Одбор у идућој години мора на то.ме више да. уради. Прелази на стање појединих судова и као суд са најдошнјим стањем озиачује Срески суд за град Београд, који је неуређеи и у погледу чистоће, као и правилности и брзине рада по свима врстама предмега. Налази, да су адвокати први позвани да се поСрину, да се то исправи. Говори о чланцима колеге г. Живадиновића о стању у судовима, који су штампани у Браничу, у којима се заступа гледиште, кога се држи и Одбор и старије колеге, да је лоше стање у овоме суду последица проширења стварне надлежности тога суда и немања палате правде. Сматра, да је Одбор коморе дужан да настане свим срестви.ча, да се изврши реорганизација Среског суда за град Београд у том смислу: да се из њега уклоне сви кеспособни чиновници; да се забрани да се особље тога суда додељује другим надлештвима на рад; да се забрани заступање лицима која немају права на то, као и да се избегне прикупљање прилога за поједине потребе тога суда. Прелази на стање Окружног суда за град Београд и контсатује, да .је рад у томе суду бољи али да и у томе суду трсба радити за убрзање поступка. Констатује, да .је Трговачки суд један од најуређенијих судова у Бестраду, али да треба радити на томе да се управитељи поравнања и стечаја код тога суда одређују по реду. Говори о поступку судова у унутрашњости земље и вели, да греба радити на томе да се омогуће извршења, која траже адвокати из Београда. Претседник даје реч Војиславу Лукићу, адвокату из Београда, који говори о финансијском пословању и о буцету коморе. Повлачи паралелу између загребачке и наше коморе и вели, да наша Комора више троши.. Налази, да Одбор није ништа предузео у погледу реализовања дужне чланарине. Кад су платни налози Коморе извршни наслови онда не би требало одлагати извршења из године у годину. Ако је потребно узети и плаћеног извршитеља. Затим говори о библиотеци коморе, која није ниуколико увећана новим набавкама, нити је уређена и као такванеприступачн за потребе адвоката. Говори о личним издацима, на које се двапут више троши од загребачке коморе. Чини апел, да се са праксом повећања личних издатака престане. Дотиче се и плате шефа канцеларије Стоиловића, која је повећана од 5.000.— на 6.000.— динара и вели, да је он за време болести дупло плаћан и од коморе и од друштва „Меркур" где је осигуран. Предлаже, да се установа шефа канцеларије укине, а да дужност његову врше два секретара с тим, да увек дежура и један члан одбора. Говори о приходима Добротворног фонда и о слабим помоћима које су издаване из фонда. Предлаже, да Одбор у делењу помоћи буде либералнији. О предвиђеној суми од 12.000.— дин. за путне трошкове и дневнице вели, да је сувише велика и предлаже суму од 4.000.— дин. за телефонске таксе. За> пригодне награде вели, да се из извештаја не види нашта су утрошене. Говори о сумама, које су у каси коморе и код Поштанске штедионице и; вели, да су оне знатне и да леже бесплодне. Говори о набавци нове писаће машине и вели да је плаћена скупо а стара продата јефтино. Долази дозакључка да Одбор у финансијском пословању показује једно приличношироко схватање, што се нарочито да видети из иредлога буџета. Штампање азбучног именика адвоката сматра за скупо и нредлаже да се у будуће траже понуде од више штампарија и усвоји најповољнија. Предлаже мањевирманисање у будућем финансијском пословању коморе. За овим реч добија Рафаило Мешулам, адвокат из Београда који говори о адвокатском подмлатку — адвокатским приправницима. Велн, да је Одбор коморе у погледу на њих заузео један одбранбени став. Извештај! коморе говори о етици и о моралу адвокатског реда, и пита, да ли Одборкоморе због тога сме да се оглуши о борбу, коју адвокатски ирпправници воде преко свог удружења. Говори о конференцији младих правника у новембру месецу 1939 године и констатује, да о њој није било ни речи у Браничу. Односно брошуре, коју је издало Удружење адвокатских приправника, о положају адвокатских приправника констатује, да Одбор није ништа урадио у погледу остварења захтева адвокатских приправника из теброшуре. Одлука Савеза адвокатских комора, која је донета на скупштини. у Новом Саду, односно илата адвокатских нриправника није спроведена.. Говори о смањењу стажа адвокатских приправника и признаје, да је Одбор наше коморе за смањење стажа на три године, али вели, да је у од-