Branič

466

„Б Р А Н И Ч-

луци скупштине Савеза адвокатских комора — да се питање смањења стажа адвокатских припрааника не покреће мимо Савеза, — нађена једна формула, да се питање смањења стажа адвокатским приправницима одложи. Моли Одбор коморе, да у будућем свом раду поклони већу пажњу борби, коју воде адвокатски приправници за остварење оправданих захтева. Реч добија Владимир Петровић, адвокат из Београда који говори о пискарачима. Сматра, да и ако постоје разлози коморе, да је поступак код суда у погледу поступања противу пискарача и сувише спор, да Одбор мора наћи начина, да се поступак по поднетим тужбама што пре оконча. Сматра да је много већа опасност од прикривених пискарача, т. зв. интервенциста и да Комора мора да нађе начина, да се и њима забрани рад. Говори о множини великих трговачких кућа и биро-а, који правне послове раде сами, а од суда им се досуђују трошкови, од којих адвокатски ред има много штете. Наводи, да има нарочито много пискарача код судова у унутрашњости. Говори о једном биро-у за преписивање у Сопоту, где се врши пискарање на велико и где ради супруга среског начелника из тога истог места и вели, да је сада тамо отишао један адвокат, који ће датн покриће таквој канцеларији. Претседник даје реч Емилу Кузмановићу, адвокату из Београда, који поставља питање: који је разлог да се онемогућава адвокатски.м приправницима постизање њиховпх захтева. Констагује, да је већниа адвокатских комора против смањења стажа и вели, да треба имати морални критеријум за омогућавање младим колегама да раде и зараде. Ако је по среди плашња од конкуренције, материјални разлог, онда треба повести рачуна о онима који долазе у адвокатуру са пензијом, те да они немају права на пензијске принадлежности ако ступе у ред адвоката. Предлаже, да се апелује на надлежне, да се реши да пензионер губи пензију кад ступи у ред адвоката, а да се од таквих уштеда помажу адвокатски приправници за време гладне судске године. За овим реч добија Миодраг Поповић П., адвокат из Београда који говори о раду дисциплинских већа наше коморе. Вели, да су од четири већа два дала какве такве резултате, а да су друго и четврто веће показали апсолутни нерад. Наводи, да је потребно да се случајеви извршних казни публикују у Браничу без имена осуђених. Обавештава колегу Драгослава Стојадиновића да је у случају за који се он интересује реч о лицима која су интернирана у Јужној Француској а учествовала су као добровољци у грађанском рату у Шпанији. Говори о конференцијн по том питању која је држана у стану колеге г. Др. Ивана Рибара где је и он учествовао и за који је састанак писмено обавештен позивом на коме је први потписник био претседник коморе г. Симић, а где је одлучено, да се преда преставка прегседнику и потпредседнику владе, којом ће се молити за дозволу повраћаја тих лица у земљу, и да је он учествовао у делегацији, која је ту претставку предала у Загребу претседнику и потпретседнику владе, као и да је тај његов поступак после реферисања на седници одборској, одобрен од стране одбора коморе. Налази, да је комора морала да ннтервенише и у ствари лица, једнога адеоката, који је заузео један рђав став и диже хајку једних грађана противу других, пошто је ту по среди повреда реда и угледа адвоката. Одбор коморе уместо да осуди његов рад и да га предложи за дисциплинску казну, дозволио је да он промени своје презиме иако за то није предузео законске мере, већ је то одлучено гласањем у Одбору коморе. Говори о полицијском малтретирању адвоката и адвокатских приправника. Наводи случај безразложног хапшења два адвокатска приправника, који су везани ланцима спроведени из унутрашњости у Београд ради издржавања казне. Сматра, да Одбор коморе и ми сви треба да будемо ; одлучни код оваквих ствари где је реч о управи уопшге. Реч добија Антоније Маруцић, адвокат из Београда, који говори о потреби уређења коморине библиотеке и списку књига исте. Сматра, да Бранич треба да се повећа и да се у њему шго више нотирају случа.јеви из праксе, као и да Комора прикупља такве одлуке ради штампања и да ■одреди конференције на којима ће се та практична питања дискутовати. Апелује на Комору, да између ње и скупштине буде сарадње и живости _да Комора не би постала прииудно удружење већ да снагом сво.јих чла<нова поради за ту сарадњу.