Branič

534

Нарочнто је Паро истакао један интересантан натпис нађен у Палестини 1878, који садржи један царски указ, којим се разваљивање и оскрвњење гробова као и уклањање лешева угрожава највишом казном. Око овог натписа развиле су се жестоке дискусије. Кимон, кога Паро цитира, сматра да је то указ цара Тиберија, издат у вези са испражњењем Христовог гроба, са чиме се ГХаро не слаже и побија ово мишљење са добрим разлозима. Како је ово правно поље још необрађено, то ће онај ко се буде бавио овим питањем, наћи за историју казне озог .деликта у старим временима добар и обиман материјал у приказаној књизи. Напз Рећг: 1Не АиквЈгаМипЈЈеп <1е8 КаћгггееМк Оег АиЉШгипЈг; т 1Не пеие впс! пеиеа^е УлМ. Вегп 1939. Природноправне концепције биле су и у временима великог противништва неразориве. Католичка теологија и филозофија увек су ]в се чврсто држале. И правна филозофија осећала се обавезном према Природном праву. А према швајцарском правном писцу Феру, чију књигу под горњим насловом приказујемо, један разлог за прихватање природноправних претстава састоји се и „у чежњи за апсолутним". Он вели: „Уколико су веће државне и верске заблуде, уколико је несигурније и критичније време, утолико је јача жеља за апсолутним". Природно право обећавало је један непролазни поредак. Усто је дошло, да је недавно опет покушана обнова једне тешње везе права и морала, што повлађује ренесансу ГХриродног права. Фер описује после сумарног претстављања природноправних теорија мену појма Природног права у добу Историјске пхколе, позитивизма и поновног рађања Природног права у Француској, Италији и Немачкој и он верује, да би се могло говорити о једном „Природном праву тоталних држава". Али баш како Фер у свом делу сам наводи, Природно право 18 столећа је универзалистичко; оно ставља човека, кога сматра као исконско социјаЛно биће у средиште и тежи за тим да му зајемчи срећу и то у најлепшем и најплеменитијем значењу. Природно право тоталних држава напротив истиче заједницу на прво место и оно обухвата само један народ, само једно културно и национално јединство. И Феров ограничени појам једног „изолисаког природног права" мало мења у томе суштину ствари. Пошто је дух научника 18 столећа, који су писали о Природном праву у основи различан од назора правника тоталних држава, то остаје овде само једна игра речи говорити о „зрачењу просвећеног Природног права". Иначе за историју Природног права и његовом утицају у садањем времену даје ово дело многобројне драгоцене податке. Др. Милорад Антоновић, адв.

ВДЖРОЛОЗИ •Ј- ЈБубомир Живковић На дан 4 децембра 1940 год. умро је у Београду дугогодишњн адвокат, политичар, бивши Министар правде ЈБубомир Живковић, па је уз учешће многобројног грађанства и правиика сахрањен 6 ов. м. На сахрани, у име београдске адвокатске Коморе, са пок. ЛСивковићем опростио се Заменик претседника г. Милан Ж. Жизадиновић, адв. овд., следећим говором: Дошли смо да кажемо последње збогом човеку који је у току свога живота бивао политичар, новинар, министар и народни посланик, али изнад свега и пре свега адвокат у пуном смислу речи. Пет децеиија Љуба Живковић је вршио адвокатску пракеу с пуно ауторитета, као одличан правник, изванредан стручњак, сјајан беседиик и племеиит човек. У исто време цивиЈшста и криминалиста, Љуба Живковић је увек изазивао пажњу и дззљење судског колегијума, адвоката и слушалаца, било као заступник етранака у грађанским праницама, било као бранилац у кривичним процесима. Наро->