Branič

535

~чито, његове одбране биле сч ппрпмрт ремек дело. И да је Љуба Живковић био ма у Којој друТоТпроф^и, Гне адвокат, он би већ давно прослављао редом разне периоде свога адвокатђког звања, али људи из наше професије, по правилу, никад не славе своле Јубилеје па чак ни у случајевима када живот, рад н дугогодишња пракса, као што је случај са пок. Љубом Живковићем такво славље диктује. Љуба Живковић постао је адвокат 1 августа 1890 године. И ако још врло млад, било му је тада тск 27 година, пок Љуба Жив"коеип брзо се истакао и стао у ред првих адвоката у Србији. Радећи с -љубављу, истрајно је предано на адвокатеком послу, Љуба Живковић је не занемарујући ни у колико своје брањенике и клијенте, исто тако истрајно и предано делао као политичар заступајући веома активно програм и на-. чела стракке којој је припадао. И оно што се нигде у свету не би могло догодити десило се у нашој земљи пок. Љуби Живковићу, када је године 1899, после Ивандањског атентата, владиним законом, проглашено ванредно стање у граду Београду и округу подунавском. Тада је пред преким судом пок. Љуба Живковић, поред осталога, одговарао и за одбрану коју је дао пред Смедеревским првостепеним судом по кривици неког Илије Маркови"ћа; оптуженог због растурања илегалних летака. Државни тужилац је нашао доказа за крнвицу Љубе Живковића и у дужини његове одбране, која је тфететављала шеот нуиих табака, Значајне и велике особине, које су красиле Љубу Живковића могле су се јасно уочити и на овоме суђењу, где је Љуба Живковић, н ако под оптужбом која је унапред претила капиталном казном, показао изванредну храброст и пуну мушкост.. — Пок. Чеда Костић, бив. београдски адвокат, који је, поред пок. Мирослава Узунмирковића, такође бив. адвоката из Београда, бранио пок. Љубу Живковића, у својој одбрани за пок. Љубу између осталога је рекао: „Он има особине душевна и племенита човека. Он је проникнут патриотским тежњама, које су избијале у разним хуманим предузећима; није било патриотске иницијативе да није било њега међу друговима. Ако је требало савета ту је он био, ако је требало кесом затрести опет је био ту Љуба и увек велики у свему." А пок. Мирослав Узунмирковић је нарочито нагласио да се прима одбране, ма да су Љуба и он политички противници, ценећи високо значај одбране у кривичним процесима, а исто толико ценећи и самога Љубу Живковића као човека и као колегу. Ето тако су говориле и мислиле колеге — савременици о пок. Љуби Живковићу, а такво су мишљење, уз пуно дивљења, о њему стекле и млађе тсолеге, које су га. упознале и дошле с њим у додир за последњих 20 год. њетове адвокатске каријере, јер је пок. Љуба Живковић био не само предусретјбиб и увек приступачан колега, већ такође и наш учитељ и саветодавац. * Али пок. Љуба Живковић није делао само као адвокат на суду и у свом кабинету. Ступајући у ред адвоката, он се још одмах у почетку жи:во интересовао и активно учествовао у свима сталешким подухватима, залажући се свесрдно за што боље решење професионалних питања и проблема. Ценећи овај његов рад, колеге су га још 1897 год. изабрале за : члава Управе Удружења јавних правозаступника у коме је својству остао све до 1606 год. Изабран први пут за члана Управе на збору Удружења од 18 јуна 1897 год., пок. Љуба Живковић био је веома активан члан и њему се, као једном од главних иницијатора, има захвалити што су у то доба почеле да се држе јавне дискусије, организоване од стране Удружења јавних правозахтупника, на којима су претресана, разна актуелна питања из области приватнога, права. Исто тако, његова је заслуга, у глвном, што је Удружење почело са расписивањем конкурса за израду разних тема. Да поменемо тему „Развитак штампе у Србији и њене мане у данашњем законодавству". Пок. Љуба Живковић се јако интересовао у то време, а и доцније, и за доношење новога закона о адвокатима, и многи од нас су били сведоци његовог задовољства када су године 1929, дакле после 30 година откако је он почео активно да се занима овим питањем, адвокати добили свој закон, који и ако није потпуно задовољио, ипак је доста освежио закон од 1865 год.„ жоји је дотле био на снази.