Brastvo

130

Па се саже до земљице црне, Те невести ногу прахватио

И папучу златну наместио. Тад: је Груја мача повадио, Те удари црног Арапина, Преко леђа у сред срца жива! Арап паде у зелену траву, Арап паде, дружина допаде, Те Арапу одсекоше главу !

Из Алексиначког Поморавља.

П

Млади Стојан ч паша Совиски.

По'вали се млад Стојане,

Млад' СОтојане, у каване:

Да има коња гојена:

Да има сина рањена,

И дилбер љубу Јованку.

Коњче му вреди три града,

Синче му вреди пет града |

Јованка више од сви градови . Градови, као Цариград.

Ту 'валу ветар разнео,

Од земље па чак на море,

Од мора пак до Стамбола.

Тој чуо паша совиски, Па збори на тиј сејмени; | „Сејмени, млади сејмени, „Идите на куд Нишаву, „У туј земљу Србију; „Стојана младог вржите, „Код мене кучку водите; „И с њега коња гојена,