Brastvo

ЛАА" 94 | и | ~:

133

По са'та време протекло, Док пашу коњи донели

Он пишти како кукавче Пиштећи 'вако лелече:

„ Отојане млади Отојане. „Џабе“ти коњче дебело, „Џабе ти двори и благо; „Џабе ти пола Совије,

„Не тражи моје Аније (буле). А млад му Стојан говори: „Коња си имам хубава. „Турско ми благо не треба, „Ал' була твоја, красна је „За тебе пашо и није. „Њу хоћу пашо за седе, „Да двори пашо пред мене, „Да жали пашо, за тебе. Кад чуо паша совиски,

Од једа пао на земљу

У тешку лего постељу

Из ње се више не диже.

А бела була Анија

Стојану беше милија

Нег' цела варош Совија.

Око Старе Планине.

Ш СОмбињанин Јанко у тамници.

Шта се бели горе у планине '

Да л' је иње, ил бело ковиље Ил' девојке бело стиру платно: Или војска пење чадорове '

Ил' јунаци беле коње шећу '