Brastvo

134

Ил" чобани бела стада крећу:

— Нит је иње, нит бело ковиље, Ни девојке бело стеру платно, Ни по гори шатори се беле,

Ни чобани бело стадо крећу, Нит јунаци беле коње шећу: Већ то јесу три голема снега, Један лањски а други полањски, А трећи је од ове године.

Из њих тече река Раваница,

Она тече крај тврдих тамница.

У тамници нигде никог нема,

До јунака, Сибињанин Јанка,

И врај њега два сива сокола. Месо сече Сибињанин Јанко, Месо сече те соколе храни,

Сузе рони те соколе поји,

Косе стриже те им гнездо гради! Једне ноћи, око пола ноћи Закликташе два сива сокола,

Па падоше на рамена Јанку,

Те се врил'ма од нечега бране. Говори им Сибињанин Јанко:

„Ој Бога вам, моје тице сиве, „Да л: сте гладне меса дебелога % „Ил' сте жедне студене водице: „Или вам се, тице, досадило, „Робовање у тамници хладној. „Ако вам се, тице, досадило,

„А ви прн'те тамници на прозор, „Одлетите ви до двора мога, „Па видите шта на двору раде, „Надају л' се старом господару! Говоре му, два сива сокола:

„Не праћај нас, добри господару,