Brastvo

166

душани), Браничевци и Бодричи (сви последњи у Срему, банатском подунављу и с обе стране Тисе до карпатских изданака), који су признавали врховну власт бугарских ханова, одметнуше се од Омортага и пристадоше уз Франке (818. г.). Омортаг искаше да се учини разграничавање, Франци ово избегаваше. Најпосле 827. г. отплови бугарска војска на лађама уз Дунав и Драву и до 829. г. срећно освоји доњу Панонију, где бише намештене бугарске старешине.

Не зна се, кад је Омортаг престао владати, а не зна се управо, ни ко му је бпо наследник. Цар Константин Порфирородни зове га Пресјамом; а охридски архиепископ Теофилакт каже, да је Омортаг оставио три сина: Нравоту (иначе Војина), двиницу п Маломира. Најмлађи Маломир постао је ханом, пошто је убио брата Нравоту, што се овај био покрстио. Тако ПШресјам, или (по Теофилакту) Звиница, полакомио се успесима у доњој Панонији (данашњој Олавонији и Хрватској), пак науми да све Србе покори. Џође с војском на Властимира, кнеза над Србима (од Мораве па до Хрватске). Рат је трајао три године (836—839. Г.), али Пресјам не имаде никаква успеха. Пресјамов син Борше (Богорис), који је постао ханом око 844. године као да је успео да Босну добије; али Властимирови синови, Мутимир, Стројимир и Гојњик, не дадоше му да освети пораз свог оца, него они њега победише и сина му Бладимира са дванаест бољара заробише. Срби су му тако уништили војску, да је Борис молио за мир, а кад је овај био закључен уступањем Босне Србима, молио је Мутимирове синове Борена и Стефана, да га отпрате до српско-бугарске границе, која је тада била код Раса (данашњега Новога Пазара).