Brastvo

167

Ту су се пријатељски растали и међусобно обдарили; српски кнезови дали су бугарском хану на дар два роба, два сокола, два пса и деведесет куна, (око 863. г.). Кад су се касније Властимировићи међу собом завадили, Борис је помагао Мутимиру, да постане самодржад (872. г.).

Пошто је истекао тридесетогодишњи мир с Грцима, крене Борис војску на Тракију и Македонију (850. г.) и далеко продре, али га сузбије царица Теодора, која је владала на место малолетњега сина Михаила ПГ, итамо се поврати пређашњи однос, пошто се мир закључи а заробљеници измењаше (852. г.). Сад се Борис удружи с моравским кнезом Растиславом против Франака (858. г.), али брзо остави Растислава и пристане са Францима против Мораваца (862. г.) и при том савезу Бугара са Немцима остаде.

"УН

У то време спремала се у Бугарској велика промена. Хришћанска вера продрла је иу државу бугарских ханова, ако су се ови томе и противили. Нарочито од времена хана Крума, који је небројене хиљаде крштених поданика грчких царева преселио у своју државу, ухватило је хришћанство јака корена међу Бугарима. Залуду је хан Омортаг беснио против хришћана. Он мученичком смрћу умори дринопољскога архиепископа Манојла, кога је Крум с осталим робљем био довео у Бугарску; Манојло би по пола расечен. Омортаг погуби тада и заробљенога, девелтског епископа Ђорђа, епископа Петра, никејског епископа Леона, уз њих још три свештеника, две заробљене војводе пи 377 хришћана. Кад је с Грцима правио мир, врати им Омортаг