Brastvo

168

све заробљене Хришћане. Али тиме не истреби хришћанство у Бугарској. Борис је већ с пажњом слушао, што му је о хришћанској вери говорио заробљени калуђер Куфара; а кад царица Теодора, за Куфару поврати Борисову сестру, која је као дете била заробљена и одрасла у царском двору, те примила хришћанство, утицај хришћанства код Бориса би још јачи. Он увиде, да се његова држава неће моћи одржати у исламу међу хришћанским државама и народима. Како је у пријатељским односима био с Франачким царем Лудовиком, то у прве изгледаше, да ће од Рима да прими крштење. Међу тим и Јевреји живо радише на томе, да Бориса добију за своју веру; исто тако некоје хришћанске јереси. Али се Борис одлучи за православну источну цркву.

Око тога времена био је рад словенских апостола, Ћирила пи Методија, у највећем јеку. Они су били синови једног војничког заповедника у Солуну и по свој прилици словенскога порекла. Старији, Методије, био је у световној служби и неко време служио је као стратиг у струмском темату. Млађи, Константин (на неколико недеља пред своју смрт примио је монашки чин и назвао се Ћирило, под којим именом у опште је познат), био је васпитан са царем Михаилом ПГ и учитељи су му били најученији људи. Пошто постане свештеником, оде у Свету Гору, где му се придружи брат Методије. Али они нису хтели да себе закопају у манастиру, него да шире слово Божје међу незнабошцима. Константин је проповедао јеванђеље прво међу Словенима на Вардару. На жељу козарскога, хана отишла су браћа у његову земљу и ту је Константин с успехом проповедао Христову веру против јеврејских и мухамедовских богослова. Међу