Brastvo

се још и то, да је цео Добрич био пространа ливада. Кад је једне године покошена, нападну Турци. Народ се разбегне, откоси остану непокупљени. Бог прокуне, да се ти откоси довека познају, па тако и буде!

Путем сам врло пријатно разговарао са пандуром, врло поузданим, поштеним и бистрим човеком, родом из околине Новог Пазара.

Ишли смо Добричем од прилике за један сахал, па почесмо наступати у брдовитије и шумом обраслије крајеве —- огранке Јастрепца, почесмо залазити у пределе, где за време Турака беху насељени Арнаути. Одавде већ настају предели, који су некада, у неерећној сеоби српској, од Срба остављени, јер се Срби кретоше из њих да траже нове отаџбине. Срби се иселишце, а њихово домиште заузеше опасни Арнаути. — Изузевши извор Топлице и околину извора (Копаоник) и ушће њезино (Добрич), цео добрички и косанички срез беху за време Турака насељени Арнаутима.

Г. М. 5. Милићевић је у евојој Краљевини Србији, на страни 379. исписао из књижице Јанићија митрополита нишког и белоцркванског један запис из 1734. год. у коме се помињу села из. нахије прокупске и имена неких Срба становника тих села. А на неколико година само после овог записа у истим селима већ није било ни једног Србина. Србе замени друга „вера“ — Арнаути. Казивано ми је на путу, да где где, особито у планинама, има места, која су некад била села, па

затонетку : „Самовила вила, у гору се вила, ни воду пила, ни траву пасла, сама дома дошла“. (Звоно, управо његов звук). Браство књ. УТ стр. 810). У поменутој већ књизи коју ми је набавио Живојин Стојићевић, учитељ александровски, има: „Слово за самовилки.. којто ходета на ниха, на вражалици 1 на баарици“, у коме се забрањује тражење помоћи од „самовилки, вражалици и баарици“.