Brastvo
89
+ ж ж
Живот Далмације, од Х| века па надаље, своди се углавном на борбу против стране најезде. Борба, са словенске стране, води се у три правца: некад против Мађара, некад против Турчина, а некад - особито што се Задра тиче — и против самог Млечића. Затим се на све то спушта застор, за којим се обично крију појединости олигархијскоапсолутистичког режима у свима крајевима где је шапа
_ крилатога лава допирала. Као што згодно рече један фран-
цуски писац, народи стегнути под јарам инокрвних деспотија немају своје историје. Што се самог Приморја тиче, “ њему су у првој четврти ХМ века коначно завладали Млечићи, али се, опет зато, и ту наставља борба против Турчина. Под заставом светога Марка ту борбу сада, разуме се, воде опет наши људи, претежито тако звани «Морлаци», загорски Срби и Хрвати. Млетачка владавина била је, међутим, врло кобна по наш далматински народ, јер је она његову снагу сисала, служећи се њиме у своје егоистичке сврхе, бранећи т. ј. народним мишицама земљу, која не само да јој служаше. као бедем против турских похлепа за Јадранским морем, но коју је и иначе бездушно експлоатисала. Поталијанчени приморски градови и словенски народ на копну живљаху, иначе, једни уз друге тотбих еб (тдиа атзхатиех (разликујући се и обичајима и језиком). Лукави Млечић, сваким начином, подјариваше прирођену храброст у јуначком српском и хрватском соју. Даваше им хлеба или, како Качић вели, «бешкота, круха принципова», али само толико, колико ће таман доста бити док издуши час ова, час она трка с некрстом, «Прејасна» је и другим путем знала да у нашим људима подстиче сујету и суревњивост, те да их вешто привезује уз своја владалачка кола: она дељаше међу њих части и одличја, повеље и заставе, и све оно чим се наш лаковерни народ лако намири. Али да би, какогод, поправила његово мо-
· рално и материјално стање, зато се Венеција није старала.
Њени проконзули, или, како их народ зваше, «провидури» не отворише једне школе, не саградише једног пута за
"међусобно зближавањес раштрканог народа. Сенат млетачки "тражио је у Далмацији војнике, а не грађане, па стога није
ни марио да што учини за народни напредак и народну просвету. Једна само каста цветала је у млетачкој Далмацији: свештенство. Само острво Паг, са своје три хиљаде становника, имало је за време Фортисовог путовања по Приморју ништа мање но три фратарска манастира и исто толико калуђерица, не водећи рачуна о осталим поповима 5 Изгледа невероватно, али прва штампарија у Задру заведена с тек 1796 год., дакле у часу кад је република била већ на умору!