Brastvo

паследника, у Далмацији нестаје и последњег трага слободног грађанског живота, трговину спопада мртвило, а некад живе и радне приморске луке претварају се у неме пустолине. Далмација је, за стогодишње аустријске владавине, уз Црну Гору и Арбанију, најсиромашнија земља на не

Али далматински народ, који се у данима робовања

"тешио јаворовим гуслама и пуном чежње песмом Качићевом, и који беше увек свестан својих древних подвига -у борби против Авара и Турака, далматински народ мада изгладњен и осиромашен — не клону ипак својим јуначким духом. Кад му аустро-мађарски зулум учини немогућим чак и најскромније живљење на "рођеној груди, он се у гомилама стаде селити у Америку. Прва словенск: емиграција из Аустрије започела је у Далмацији, и то не ваљада само зато што је из приморја најлакше преко мора селити, него и стога још, што је наш приморац одувек навикнут био на извесну «слободу дисања», коју му беше теже прегорети, но и само благостање.

А и разумљиво је. Приморске земље ма у ком се крају света налазиле — биле су увек гнезда слободе, легла поноситих духова, баш као да сам призор неизмерне пучине, или рески ваздух с мора, крепко утиче на развој физичких и моралних особина једног народа. У неку руку пустоловски живот наших помораца, навикава их на слободу кретања и мишљења, и чини да мање зазиру од незгода и опасности у туђини. Дотицај са страним светом проширује, уз то, круг појмова, као што повећано благостање јача љубав ка животу и веру у сопствене снаге. То и јесте узрок зашто је, од најстаријих времена, семе слободе најпре и најбоље успевало у приморским градовима, расутим по обалама Средоземног Мора. Кад су; у средњем веку, неки сухоземни народи једва знали за шири промет и трговину, жустри становници приморске Далмације, бро-

дећи морску пучину, отвараху нове и брже путеве својој трговини. Море је, истина, служило рату, али је још већма служило људском промету, служило миру и цивилизацији.

Захваљујући прастарој својој агилности и предузимљивости, а у новије време и извесном «поамериканизовању» једног дела својих синова, Далмација је кроз читав један век могла да одоли крутом и безумном аустријском режиму, који иђаше напросто за народном истрагом. Агитација међу приморским Србима и Хрватима уочи балканског рата, и још више за трајања ове ужасне светске трке са Аустро-Немцима, јасно је показала како народна душа може годинама да дрема, али док се год један народ не

·____абрише са лица земље, та душа не може умрети. Читави_ 0. скупови политичких емиграната, из разних крајева нашег потлаченог "Ју га, | окористише се американским · гостоприм-