Brastvo

114

и Корушком у источном правцу по висовима, који "вере вододелницу међи Муром на северу а Дравом на југу еве до Муре, онда уз Муру, где је на више места насилне терманизација већ прешла и на десни брег Муре. Код града Радгоне опет прекорачује словеначки живаљ на леву страну Муре те се наставља у угарским Словенцима тако званим 'Прекомурцима.

Стара племенска (у истину незнатна) разлика међу караншанскими и панонскими Словенци још се донекле. познаје у језику, обичајима и типу.

Словеначки део бивше Штајерске, који је по С си Жерменском уговору дошао у нашу државу, обухвата седам управних котара (главарства): Брежице, Цеље, Коњице, Љутомер, Марибор, Оптуј и Словењи Градац! са три аутеномна града: Цеље, Марибор и Оптуј.

Најзнатнији од градова на словеначкој територији, уопште за Грацем највећи град у бившој Штајерској је Марибор. Године 1910 је имао 27.994 житеља.

Марибор лежи на обема странама реке Драве, која овде ступа из уске, брдима засторене даљине на отворене Дравско поље и скреће од истока према југу. Ребтрафиве положај овога града је врло угодан за трговину. Према северу и истоку га штите умерена брда са виновом лозом и красним воћњацима, на југу се стере равно и доста плодовито Дравско поље, које према западу и југу окружују шумовита брда Похорје, Боч и Доначка гора код Рогачке Слатине и виноградни брежуљци Халозе, а с истока, лево од Драве, Словенске горице до хрватске међе. У Марибору се укрштају јужне железнице Беч— Трст, и Марибор— Целовац— Тирол— Италија, јужно од Марибора се код Прагерскога одваја угарска железница, која иде у Будапешту и на Балкан.

Док су Оптуј и Цеље већ за Римљана били знатни градови, а досежу чак и у преисторијско доба, Марибор се "развио тек у средњем веку, под утицајем феудалног система. За одбрану државне међе, тако зване Карантанске марке; против Мађара и других варварских народа, у Х или ХЛ столећу су са Рајне досељени немачки реубалци Спонхајми и сазидали на тешко приступачном брду јаку тврђу под којом се временом из првобитних словеначких рибарских и сељачких кућа развио данашњи град Марибор, немачки Магсћ-ђиго т. ј. замак уз међу (тагсћ- међа, ђиго — замак, градина). Први пут се замак мариборски (саз ит Магећђигећ) помиње у писаним документима 1164 године. Године 1188 се у Марибору већ помиње парокија, црквено средиште читаве Мариборске околине.

| . ' Не смије се мешати са (немачким) Грацем, главним градем бивше Штајерске. /

| у