Brastvo
Е ~
|
Поз
Године 1209 се Марибор помиње као трговиште (Тогина, вопгоаде), а у другој половини 13 столећа већ као град (уШе). Већ у средњем веку је имао Марибор живахних трговачких веза с Италијом, Балканом и угарским земљама, а дубровачки су трговци у ХУ столећу имали овде својих складишта. Било је овде и доста богатих Јевреја, који су имали посебан крај (оћено), своју синагогу и гробље. Године 1496 су били сви Јевреји прогнани из читаве Штајерске, многи су побегли у балканске земље и у Италију; италијанска јеврејска породица Магригво још данас потсећа на Марибор, јер су јој преци побегли из Марибора,
Како у трговачком, тако је средњевечни Марибор и у етратешком погледу играо знатну улогу, особито за ратова међу угрским краљем Матијом Корвином и царем Фридериком Ш., кад је 1480 —1481 за кратко време дошае под угарску власт.
И Турци су Марибор више пута МИ особите 1529 и 1532 године, али га никад нису могли заузети, али су му страховито пљачкали по околини.
Више него од Турака град је страдао од елементарних везгода: земљотреса, куге и пожара, Најгоре је куга морила 1680—1681 године кад је посве изумрло много старих мариборских породица.
За Наполеонових ратова је опетовано дошла у Марибор Франциска гарнизија.
Доба најјачега развитка почиње за Марибор са друком половином Х1Х столећа, док су до овог времена владале у Марибору доста патриакалне прилике. Године 1846 се у Марибору свечано отворила пруга јужне железнице према Трсту. Тим почиње за Марибор ново доба, али је и германизација од тога времена преотела маха.
Кад би неупућен туђинац пре светскога рата дошао у Марибор, добио би утисак, да је то посве немачки град. У истини пак није било тако. Марибор је био, откако је у Аустрији почео уставни живот, душевно и политичко ередиште штајерских Словенаца, а његово становништво по крви претежно словенског порекла. Године 1900, на пример, од 24.001 душа градскога житељства било око 70%, рођених Југословена. Аустриски режим је знао овоме и другим гр довима у Штајерској дати немачки значај, те их је приказивао као немачке.
Откако је 1845—1849 срушен у Аустрији феудални систем, постао је Марибор седиштем многих државних и покрајинских области и културних завода, а влада је свуда намештала у првом реду Немце. Особито је пропагиргла терманизацију управа јужне железнице, постављајући свуда немачке чиновнике и раднике. И мариборска социјална д:мокрација је стајала увек у служби свештеничке про: Сане
и. те безобзирним тероризмом гонила словеначке р аднико У