Brastvo

116 | ~

немачки табор. Словенци су као народ у Марубору били бесправни, нису имали нити једне јавне школе; словенски натписи су били забрањени, словенска застава се није смела показати. Словенац је у очима мариборских пангермана био по прилици оно што хришћанин у очима Турака и потурица, те му је на сваком кораку допирала до ушију немачка «култура» достојна псовка : словеначко псето (МУ тфзсћег Нипа). Немачки листови су смели по вољи псовати, оцрњивати и вређати словеначко житељство; наши листови нису смели ни одбијати тих нападаја, јер је одмах следовала конфискација или судбени прогон.

Док је овако било у нормалним временима, за време рата то је било још сто пута горе. Кад је букнуо светски ' рат, почела је у Марибору систематична хајка на Словенце. (јсновао се у Марибору потајни «црни» одбор најгорих Пангермана, коме је задаћа била денунцирати одличне Словенце као «Србофиле», те их физично и морално уништити, да би народ остао без вођа и лаке се свио у словеначки јарам, који је имао протегнути своју власт од Берлина до Багдада. Фанатизирана руља је злостављала несретне уапшене жртве на целом путу од Марибора до тамница у Грацу, пљувала их је и тукла до крви, а нитко их није бранио. У мариборским тамницама су пак чамили многи наши људи са југа, особито из Далмације и Босне

Херцеговине те ће «немачки» Марибор многима остати у жалосној успомени до смрти.

Упркос врло тешких прилика ипак је Марибор био културно и политичко средиште штајерских Словенаца, откако је у Аустрији почео уставни живот (1860). Ту се 1562 установила најстарија словеначка читаоница, а 1867 почео је овде излазити пучки политички лист «Словенски Господар», који је од почетка излажења до данас, за педесет и четири године врло много учинио за буђење народне свести. Г. 1868 у Марибору је установљен лист «Словенски Народ», који је после неколико година приспео у Љубљану те онде још сада излази као дневник.

У Марибору су имали штајерски Словенци центар политичке и економске организације, имали су своју тискару (штампарију) у којој су се пре рата тискала два политичка

три научна листа и читава серија књига филозофске, теолошке, правне, историске, економске и белетристичне_ садржине: У граду Марибору имали су Словенци два јака новчана завода а у земљи по свим већим местима пучке | (народне) штедионице, стројне и пољопривредне удруге. Међу разним културним друштвима у Марибору помињемо «Драматично друштво» и нау чно «Згодовинско (петорица) друштво» (установљено 1903). 5

Врло важан догађај за Марибор и уопште за народни. живот штајерских Словенаца је оснивање епископске. сто- ~