Brastvo

122 | %

теку у правцу Београда који је, због тога, природом упућен да постане трговачко средиште за производе богатих крајева Бачке и Баната.

У Банату су пловне реке: Дунав, Тиса, Мориш, Тамиш, Бегеј и Брзава. (Ове две последње регулисане су каналима. Мање су реке: Аранка, Тамишина, Поганиш, Киздија, Моравица, Караш, Нера, Црна, Радимна, Брзаска, Јеселница и Бела.

Некада, све доу ХУШ век, равни део Баната покривен је био баруштинама. Данас се, у околини Меленаца, простире сумпоровита лековита бара Русанда.

Банатска клима слична је клими велике угарске низије. Веома топла лета са наглим прелазом у хладну јесен. Зима је доста дуга и често веома оштра због северо-источних ветрова. Средња годишња температура у Вел. Кикинди је 94(С, у Панчеву 11:6(, у Вршцу 11'3(С.

Економија и индустрија.

У економском погледу може се рећи да је равни Банат, поред Бачке, једна од најбогатијих житница западне Европе. У торонталској жупанији било је 1910 под усевом /37.500 хектара или 73.7 %, укупне жупанијске површине, под баштом 12.000 хектара (1:20), под лозом :2.383 (1'2 9/)), ливада 60.000 (6 0/,) хектара, пашњака 130.000 (13 070) хектара, а под шумом само 9:500 (19) хектара. Више је шума у тамишкој жупанији (73.300 хект.), док је под усевом У тој жупанији било 483.2/() или 65:3 96 хектара. У торонталској жупанији, чији је највећи део припао нама, произведено је, 1913, 4,540.819 квинтала шенице и 6,989.955 кв. кукуруза. Вршачка околина нарочито произврди велику количину изврсног вина. Тако је, 1913, Вршац с околином дао 157.190 хектолитара вина.

Сточарство је такођер врло интенсивно у торонталској жупанији. Чувени су коњи у Францфелду и рогата стока у Чоки, Беодри и Вел. Симиклушу. Овце се нарочито гаје у Турској Кањижи, Црњи, Бешенову, Чатаду, Срп. св. Петру и Великој Јечи. Чувени су сајмови са стоком у Бел. Кикинди, Вел. Бечкереку, Панчеву и Перлезу. Трговина с: свињама интенсивна је у Томашевцу, Партошу и Чоки.

( погледом на индустрију, торонталска жупанија развила је такођер интенсиван рад. Има неколико знатнијих металургијских, индустријских предузећа, творница за кон'струкцију машина и транспортних средстава, камене: и керамичке индустрије, индустрије коже, дрвета, костију, папира, одела, кемијске,грађевинске и др. индустрије. Нарочито развијена је млинарска индустрија. За тим има једна фабрика дувана, свиле, шећера која је, 1913, произвела 21.121 квинтала шећера.