Brastvo

Кредит и саобраћај.

| У торонталској жупанији било је, 1911, 283 новчана _ завода и задруга за штедњу и помагање. Мали је број био нотрошачких задруга, свега шест. Путови су такођер многобројни и добро одржавани. Има државних друмова (128,0 км.), муниципалних (679 км.) — и општинстих путова (1.350 км.). Дужина железничких пу4 у торонталској жупанији износи 1.753 км., а у Тамишкој 1.337 км. Пловни су Дунав, Тиса (од Сегедина до Титела). Мориш (од Арада до Сегедина), Тамиш (од Ботоша до Панчева), и Бегеј (од Темишвара до Тисе). Главне су вароши у торонталској жупанији Панчево, Вел. Бечкерек и Вел. Кикинда, а у нашем делу тамишке жунаније Вршац и бела Црква.

УМРУ 17 >" | "

Прошлост Баната.

Стари. период. _- Почетком П века после Хр. Банат | је ушао у састав Римске Империје као један део простране ___нровинције Дације. Једва да се процес мешавине између старога дачкога и римскога и осталих источних елемената ночео вршити, када римски цар Аврелијан, 272, мораде, ~ испред Гота, напустити провинцију Дацију, преселивши | римску војску и провинцијале на десну обалу Дунава. Готску државу, која је обухватала Банат, Ердељ и Румунију, уни_-__штише Хуни, а после њих владали су неко време у Банату _ германски Гепиди. Када Лангобарди са Аварима уништише

Гепиде 567 г., постадоше господари Баната Авари, турски коњанички народ. Већ за време Гепида, а још у већој мери за време Авара, почеше се Јужни Словени распростирати по Банату. |

Када су, пред крај УШ века, Франци уништили аварску државу, доспеше Јужни Словени у Банату под господство монголских Бугара. И ако бројно слаби, умели су, добро организовани Бугари, да. одрже доста дуго времена своју

власт над многобројним југословенским племенима у Банату и Ердељу. Главно и претежно становништво тих крајева били су Јужни Словени, како сведочи ЈУННО С И топографска наменклатура у Ердељу и Банату.

Када су Мађари, турско-финско племе, пред крај |Х века спустили се у данашњу угарску низију, нису одмах могли заузети данашњи Банат. Још пред крај Х века власт угарскога краља св. Стефана била је само номинална. Онде

| "је још увек над јужнословенским одн. српским становништвом владао бугарски старешина Ахтум који је, у својој _ столици, Чанаду, подигао један православан манастир. _ Угарски краљ св. Стефан, да би обратио православне Србе "У Банату у православље, подигао је у Чанаду римокато-