Brastvo

140 49 и домаћин после цркве позива званице, дотле се у СентАндрији колач меси; у Помазу, Каласу, Чобанцу и Збегу колач се не меси, али се за Славу зна; у Ковину се Слава не слави, нити се што зна за њу. Слично је и са другим обичајима: у неким селима извесни обичаји постоје, у другима их нема, или носе друга имена, или се са свим другојаче врше. Ове карактеристичне разлике у обичајима на тако маломе простору јасно указују и на различито порекло становништва и на различиту њихову старину у овим местима. Због тога би било од великог интереса тачно побележити још заостале српске обичаје у местима око Будима. Надам се да би они не само још боље утврдили порекло становништва, већ би били драгоцени и за историју изумирања народних обичаја у опште.36

Од обичаја у овоме крају ја сам на брзу руку забележио само РА :

Крсно име. — У Сент-Андрији свака кућа има овој Славу, која се овде назива Крсно Име. За Славу евакој кући свештеник свети водицу, којом после лома а месе

колач. Колач сви сами, без свештеника, секу. — Обичаји, који у другим местима прате Славу, овде су са свим редуцирани. _ Највише се слави Свети Никола, па онда: Ђур-

ђЂев Дан, Свети Јован, Петров Дан, Спасов Дан, Ђурђиц, Свети Стеван, Свети Димитрије, Свети Василије, Светм Аранђел Михаило, Света Петка, Свети Пантелија, Велика Госпојина, Свети Лука, Ваведење, Свети Лазар.

Богатица. - Да би здравље код људи било добро у Сент-Андрији се, на Бадњи Дан, меси колач, у који се усаЂује сува гранчица. Та се граница зове богашица. Она се још окити шимшировим гранчицама, око којих се обавије црвени свилени конац и метне неколико шелеисаних (позлаћених) ораха. Овај се колач чува до трећег дана Божића, кад се мора појести, али се нази да од њега не окуси никаква животиња, а богатица се баци у ватрулт

Додоле. У Сент-Андрији иду у додоле само ТГотовм (тако овде називају Далматинце, којих такође има). Кад је еушна година, недељом или празником, једно мушко дете у место одела привеже око себе зовино: грање и тако постане додола. У пратњи неколике друге деце, оно иде од куће. до куће, без обзира на то је ли српска или маџарска, и пред сваком игра, а остала деца певају: -

3 Нешто од обичаја овога краја забележио је Г. П. Софрић у својој књизи «Празновање Бадњег Вечера и Божића у Сент-Ан-. ареји», Ниш 1903. ,

7 У Чобанцу се у божићни колач убада босиљак, али се он не зове богатица. Богатицом се овде називају шаре на колачу. У Ловри се на Бадњи Дан месн колач, који се зове зрео и који се одмах, у вече, поједе.