Brastvo

150

ка + 5

вини Танзимат-и-хаиријеб што се хришћана И ЊИХОВИХ _

права тиче, хришћани су се, у многим областима Царевине, стицајем других околности, до времена којим се овде највише бавимо, доста подигли у материалном и про"светном погледу.17

У низу многих других за Турско Царство неповољних околности јавља се и она у Србији с рестаурацијом династије Обреновића 1858 г. — Са старим Милошем враћа се у Србију и стара Милошева тактика и Порти добро позната његова средствал5 Повратком Обреновића у Србију раздуван је и утицај две суседне монархије. Ма шта да су Милош и Михајло у Србији отпочињали, Порта је од свега тога презала.19 Међународни положај Србије, који је створио Кнез Михајло још за живота свога оца, донео је још већи значај и полет младој Кнежевини и Српском Народу у Србији и ономе у пограничним областима под Турцима,2 Више од онога што се у Србији догађало, а у вези стим, Порти је велику бригу задавала све изразитија тежња хриш

56 И ако о неким стварима погрешно, види шта о овоме пише В. Деншон, Кристијани 65.

7 Кпрепе Когсаде, Назјогле 224. — В. ан Кристијани 15: «да се код кристијанских народа у Турској, и једино код њи, знаци живота виде; да њихово нагло подизање у броју и материјалном олагостању као и напредовање у изображењу, вишој привреди и наравствености, једину надежду за будућност даје».

«У обзиру овог питања, јасно се види, да у колико се Кристијани оснаже, у толико више Турци пропадају и нестају.» (стр. 25).

«Свуда се виде знаци да Турци, а нарочито више класе, у броју, земљоделију и трговини опадају, а на против кристијани се подижу. Скоро у свима варошима цели сокаци пи читави делови дошли су у руке кристијана» (стр. 26). и

«Напредак кристијана дотле се подигао, да им (Турцима) већ опасан постаје. Напредак и успех њихов у трговини пробудио је завист и злобу турску» (стр. 73.) Види о овоме и стр. 86., 89. и даље. А. Зећоројј, у пом. д. 103.

18 Године 1836., за време српске буне у Пиротској области, повереник Кнеза Милоша, Аврам Петронијевић, који је ишао у Пирот да турским властима помогне «да се буна стиша», извештава Кнеза Милоша, између осталога и о овоме: «Пироћанима је неко добро напунио главу, да ће им Ваша Светлост помоћ учинити, кад они само почну. Ово им сад нико не може извадити из главе мањ само Ваша Свјетлост» (М. ђ. Милићевић, Краљевина Србија егс. Београд 1884. 199.). — Леополд Ранке, Србија и Турска у ХЕТХ с. (у преводу Ст. Новаковића) Београд 1892, стр. 439—441.

19 Л. Ранке у пом. д. 427.

22 Пут Кнеза Михајла у Париз и Лондон; састанак и разговор

његов са Кошутом итд. (Л. Ранке у пом. д. 418, 1422. 432.) Јов. Рисшић, Спољ. Однош. П 306, 314 и 324; — М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија егс. Београд 1876. стр. 818—820. Из писма Капцућехаје

(ККх.) Србије у Цариграду од 6. маја 1859. види се, да су на Порти

били уверени да је Кн. Милош начинио конвенцију са Кузом за офанзиву и дефанзиву. На Порти се бојали што ова два васала

живо раде да се извуку испод сизеренства Турске. (Државна Архива,

одељак Мин; Ин. Дела). 21. Л. Ранке, у пом д. 426, 427.