Brastvo

БК. | 151

ћана у Турској за спајање са Србијом.22 — Као у Србији, с повратком Обреновића у Србију нарасле су наде и набујала свест и у хришћана под Турцима, а нарочито онога дела Српскога Народа у Босни, Старој Србији (Румелији) н Бугарској по ондашњим појмовима.23

Порти нису били непознати и други, специални тајни планови и радови Кнеза Милоша, сина му Михајла и Српске владе. Поред онога што је Порта, и ако доцније, изнела“ више се о томе види из извештаја Капућехаје Србије у Цариграду, који се налазе у Државној Архиви, у одељку Министарсшво Иностраних Дела,25

/

"га 1. Ранке, у пом. д. 418; 419, 433, 489, — Говорећи о «пасивности» Србије при крају 1859. г., до решења питања о наследству династије Обреновића у Србији, посланик Русије у Цариграду, Лабанов, говорио је Капућехаји (К%х.) Србије у Цариграду : «Толики народ изгледа на "Србију, а у самој Србији Милошева фамилија зато је популарна што народ на нев своју пажњу (жеље2) полаже.» (Држ. „Ра. — Кнежева Канцеларија),

#3 До овога доба већ се израдио и продрео: у администрацију

погрешан појам о Бугарској.

22 Јоштпа! де Сопзапппоре од 25. јан. 1861.

25 Према извештају Кћх. Србије у Цариграду од 29. априла 1859., у Цариграду сви посланици саветују Кћх. да Србија мирује. Из истога извештаја види се да еу турске власти ухватиле у Босни некаквога Стевана Константиновића, који је осумњичен да је под видом трговине прелазио у Босну и бунио народ. — А. Гиљфердинг, у пом: д. ЈП. стр. 465. излаже да су у Босни почели метежи због трећине и откупа још 1857. г. у

У мају 1859, цариградски листови доносе да је 2000 Срба са 12 топова одмарширало за Нови Пазар. Ту је лаж протурио у цариград. листове Осман паша из Босне (Изв. КЋх. од 15. маја 1859. год.).

Кад је Кћх. Србије по други,пут тражио на Порти да пусте из затвора Стевана Константиновића два су му министра дрско рекли: «Каквим образом иштете овога бунтовника кад баш сада има таквих 30 у Пироту» (Изв. Кћх. од 19. јуна 1859.). ;

Из Београда је писао Фон Бланш, да је трон за крунисање Кнеза Милоша видео, да је Кн. Милош путовао по Србији и хтео ка се прогласи за краља. (Изв, Кћх. од 19. окт. 1859.)

«Јоигпа! де С-р]е» донео је како се Кнез Милош хоће да прогласи за Краља и како су џоватане Кнежеве прокламације у Бугарској, како његова влада ради противу Турске. (Изв. КЋх. од 21. сент. 1859.)

_ Приликом честитања Великом везиру, Кћх. Србије жалио се на гласове о «немирној Србији» и што се ти гласови не само одржавају по вароши него се налазе и у веснику турском. Велики везир му је одговорио: «Ла је Порта често добијала извештаје, истина само официозне, али који су се често и одостоверили, па им је морала нужна вниманија поклонити. (Изв. КЋ%х. од 12. окт. 1859. године.)

Нов. 16. 1859. Кћх. Србије извештава свога министра «да је у нариградским новинама изишао чланак противу Србије о њеним немирним плановима».

Џод 18. нов. 1859. Кћх. извештава свога министра да Порта "од њега тражи некаквог Андрију (Тому), који је као сумњив ухваћен у Босни и у Цариград доведен, па побегао. У истом извештају, Кћх. извештава свога министра «да су се нама наклоњени посла__ници у Цариграду (Лабанов и Ту внел) изразили да Пор са има више зе: рока да се на нас тужи». . | |