Brastvo

њега изиђу изасланици Румунске и Српске владе. — И ако не директно, на Порти су изјавили били жељу, да Кнез Милош сам изиђе у Рушчук и састане се са ВВ. в.зв Као све друго за параду и стамболску помпу, |. в. водио је са собом и велику свиту. У свити његовој било је преко 50 личности: виших команданата, официра; виших чиновника и више експерата за разне струкелз9 Привидно да одговори програму руске владе из 1851. године о цепању балканских хришћана, В. в. је повео са собом, поред Турака и Арнаута и: Грка, Бугара, Јермена и Евреја. "Само Срба није било у свити његовој, и ако ће му најглавнији објекти инспекције бити српске области дуж границе Србије, а нарочито Нишка област, на главној капији Србије.40 · _ Маја 31. (по ст.), уз пуцњаву топова, кренуо се В. в. из Цариграда. Искрцао се у Варну, и ту је остао свега

3 У Цариграду се бавила депутација Кнеза Милоша ради уређења са Портом питања о наслеђу и других важних унутрашњих питања. У тој депутацији били су: Цвешко Рајовић, министар иностр. дела, Миливоје Јовановић, саветник, Јов. Павловић прота и Јован Ристић, начелник мин, ун. дела (Агећ. аулмот. ејс. 100—101): — Јов. Рисшић, Спољ.. Одн. 1 345). Капудан паша говорио је депутатима да би добро било да се сам Кн. Милош састане са Великим везиром. На то су депутати одговорили: да ће, без сумње, Кнез некога послати у место себе у сусрет Великом везиру. (Изв. Кћх, Србије у Цариграду "од 3. јуна 1860. — Држ. Арх. — Мин. Ин. · Дела.). А Фуад паша је говорио Кћх. Србије да би добро било да Кин. Милош некога пошље пред В. в. (Изв. КЋх. од 1. јуна 1860. на истем месту). : 38 () великој свити и пратњи В. в. још онда се писало у европским и нашим листовима (Срб. Нов. од 18. јуна 1860.). — «Одлична господа из свите Њ. С. Великог Везира» спомиње се и у пресудама Привременог Кривичног Суда у Нишу (А. Јовановић, Приносци за историју егс ИП стр. 119). 5 40, Између осталога, у свити В. в. били су: прослављени писац историје Турског Царства, Џевдед ефендија, Бислим беј, члан Државног Савета, Николаћи беј, саветник, Костаћи беј, дрогман на Порти, Гаврил ефендија «члан» мин. правде, Зариф сефендија коман"дант султанског стрељачк. батаљона, Павлаћ еј члан Бугар. Одбора ' у Цариграду, потоњи муавин нишког митесарифа (Бугарин), Драган Цанков, Гаврил Крстович, потоњи гувернер Источне Румелије и многе друге паше и бејеви и ефендије (Решид беј, Историја чудно"ватих догађаја...; Џевдед ефендија, Додатак...; Перподическое Списа"ние, година УШ св. 40., стр. 580. и на др. месту; Агћ. (41р]. ичд.). псВелики везир је јуче отишао морем у Варну, одакле ће су_ вим у Рушчук на Дунаву, у Видин на, јамачно не преко Србије, у Ниш» (Телеграф. Изв. Кћбх. Србије од 1. јуна 18606, Држ. Арл. Мит. Ин, Дела). — К.Ј. Јиречек, Безсћасћје дег Вибдатеп. Кејтрла - 1878, стр. 159. бележи да је В. в. отпутовао за Бугарску 19. маја Е (по н.). То није тачно већ и по томе што је КМП. наименован. за 34 Великог везира тек 16 маја по ст. календару. — «12. априла зваш 74 Кибризли Мехмедпаша и нуђен да формира минисшарсшво». А под 73:53 16. мајем «Данас је Велики везир изненадно промењен; постао ој Кљбрзлија» (Изв. Кћх. Србије од 16. маја 1860... — Држ. Арх. Мин; Ин. Дела). 6 а Не аи