Brastvo

–—

| 157

2 дана. У Шумли се задржао 5, у Разграду један, у Рушчуку 15 дана; у Никопољу се задржао само неколико часова, у Свиштову један дан. По једној версији, у Видин је В. в. стигао 25. јуна.42

Од свих места у Бугарској, у којима се В. в. задржавао, најдуже је остао у Рушчуку, — 15 дана. Ту је примио изасланике Румуније и Србије Иначе је Рушчук привукао пажњу његову што је био капија Румуније за Балкан, што је највише онуда струјио руски. утицај и што је био седиште неколико страних консула. Па ипак, В. в. је у Рушчуку пасивно деловао на духове хришћанске.

Нас на овом месту највише интересује инспекција Великог везира кроз српске области под Турцима.

Наилазећи 7 Видинску област, Велики везир, је улазио у зону у којој се хришћанско становништво није никако смирило од народног устанка у Београдском Пашалику и никако није престало изражавати своју жељу, да се оцепи од Турске и присаједини Србији. Од времена на време, та жеља хришћ. становништва у Видинској области задавала је Порти велику бригу и страх, да се та тежња његова не пренесе и у друге крајеве Царевине. — Све до ограничења Србије 1817. г., Видинска област чинила је једну етнографску целину са " источном Србијом и једну адми1 ративну јединицу са деловима Србије на тој страни.

У Видински Пашалик онога доба улазиле су области:

Крајина, Црна Река, Тимок и Сврљиг. Граница Видинскога Пашалика протезала се- је на истоку до реке Млаве. А даље на југ, Бањским Срезом, протезала се граница и до саме реке Мораве.“ Иначе велики значај Видина за Србију и тесне везе између подељених крајева границама 1817. и 1833. остале су све до наших дана. Јаке комуникационе и трговачке везе између Србије и Видина такође су постојале све до постанка Бугарске 1878. г. Дотле је цветао Видин у трговачком погледу, а по том је изгубио свој трговински значај и у опадању је. Од три важне капије на Београдској тврђави, једна се и данашњи дан зове Видин-капија. У историји Видинске области ХАХ в., све до ослобођења

42 Агсћ. атр!. ес 217. По одласку В. в. из Шумде, Турци су убили три хришћанина (Срб. Нов. од 2. авг. 1860.)

43 Депутацију Кн. Милоша примио је В. в. с великом предусретљивошћу и с великим почастима. Депутација је дошла с В. в. и у Видин а одатле се вратила у Србију. Депутација је донела Кнезу Милошу ппсмо В. в., у ком је било израза «шног поштовања» према Кнезу. (Срб. Нов. од 18. јула 1860.)

у 4 Сборникљ на народно просвецение ејс. књ. П стр. 61, 64, 76; — Хаџи а „„Слтоменикобе: КОАБКУШ, с. ЊЕ — Спе Новаковић, Турско Царство и Српски Устанак. Београд 1906, стр. 142, 334, 350. — Периодическос списание... 1882. књ. 1 31—32.